Kasno je da se vrata otvore,
ključ je zagubljen u pustoši nekih obala beznađa.
Sve tajne ostaju duboko, zabašurene ispod kože moje.
U rukama svojim tajnu kriješ, postojanost u sigurnosti,
i ne daš da me oseka stigne,
iako niz trepavice moje more slano valove pravi.
Želje neka se spoje u ogrlicu boli i jada.
Možda je neko pokida nekad,
nesvesno, nemarno, nenamerno…
Nek me i ubije noć ako si lažan bio,
i samo svoje želje ispunio.
Kasno je…
