Jutros si hrabrost izrečena kroz molitve prošlih poraza,
raznih igrokaza cirkuskih arena
postavljenih na obroncima potonulih planina,
željnih slave, nezaborava.
Jutros si šapat tih bez odgovora,
senka na jastuku, hiljadu želja u jednom imenu,
sveća ugašena bez mirisa tamjana kroz čin pokajanja,
krik što se iz tela ispusti, potiskujući reči što htede da
izusti.
Prvi iskorak otkrivanja, iskanja,
jutros si postao kraj dozivanja.
