Sve ti rekoh.
Ni misao, ni slutnju,
radost, ni ljutnju ne skrih tada.
Trebala sam.
Htela sam postati želja što iz oka ne izlazi,
suza sa izvorom presušnim, neslanim.
Htela sam biti tvoje zrno praha,
što ga vetar zaboravi odneti daleko.
Htela sam…
Htela sam tvoj vetar u leđa biti,
sve prepreke unapred polomiti,
kofere stare odbaciti.
Plavo prostranstvo tiho i mirno, usud tvoj,
svetlost skrivena u krošnjama starih platana,
što se uporno probija i prkosi.
Htela sam prstima šetati po strunama violine,
ljubavi tonove sliti,
pod zvezdanim nebom s tobom biti,
s lica setu zauvek otkloniti.
Htela sam…
