Ako me pustiš,
ponesi moje pesme,
jer sve su tvoje…
Ispisane mastilom imena tvog,
a ja ih znam napamet…
Ako me pustiš,
zanemeće noći na kraju ulice naše,
nestaće miris tvoj,
nakupljen iz raznih priča i kafanskih kuloara…
Ako me pustiš,
seti se kiše koju smo čekali uspavljujući ptice u
krošnjama,
dok smo stvarali svet…
Ako me pustiš,
nek misli se sete bez imalo stida,
a moje pesme pusti da vetar kida…
