Pred zoru dolaziš,uloga stara,
otegnuta,snažna.
Splašnjavaš noć, unoseći svetlice
u snove,kidaš ih,uvlačiš mi se kroz
pore kože,ulaziš u krv,ne dam se smetati,
kao nebesko telo što se zamračiti neda.
Ostavljaš vremena,zahvalna sam,
opravdavaš svoj uticaj,oplemenjen
iskustvima silnim,nastupaš kroz usiljeni
marš, pružaš lep prizor.Odričem se mesečine,
zvezda,samosvesno,nametljivo,u suštini,
ipak,stidljivo i tiho.
Voliš skladnost,tražiš je hlapljivo,modeliraš,
umetničkom ljupkošću,dobuješ sa kišom,
kapljicama ljubavi me oblivaš, na dlanu liniju
urezuješ,darivaš veličanstvo,smelih momenata,
mojih uzvišenosti.
