Emocije napadaju kao rafali,
opijaju, zanose, goni iluzija,
navodi da ne gubim, a ja bez
tebe mogu da poludim.
U meni mnogo želja,
duboka osećanja,
Boje što me ponesu govore:
„Život se živi!“, a ja sam živa,
„Ne beži, prihvati igru života,
odpleši je, ume da traje
kratko, jednom se živi!“
Osećanja umeju da te zateknu,
i zapanje, kad zauzvrat ne očekuješ ništa,
samo dozu iskrenosti i pažnje, a ti…
Otvorio si me prema svetu,
probudio zaspalo dete u meni,
ponovo sam oživela i divim se svemu…
A bila sam večiti ratnik sama sa sobom,
odrastala u uverenju da se razum
sluša, a potiskuju osećanja…
Sada znam
da je život posve drugo, zajednička snaga i
glas koji kaže, da zajedno možemo
do zvezda, ako su osećanja
obostrana i iskrena ljubav u nama.
