Kada ste poslednji put bili dete? Ukoliko ste zaboravili, postoji sjajan način da se podsetite i utvrdite da li ste to, možda, još uvek. Postoji jedan svet, „Bubamarin svet“, pomoću kojeg svi mi odrasli vrlo lako podetinjimo i vratimo se u godine koje su nam najdraže, svet u kome nam osmeh ne silazi sa usana. Upravo je to najbolja preporuka za čitanje poetskog prvenca Tatjane Pupovac iz Novog Sada, koja je na radost mnogih koji prate njen rad, svoje dosadašnje stvaralaštvo uokvirila u jedne zanimljive i vesele korice, koje već na prvi pogled osvajaju, privlače i donose osmeh. Na drugi pogled, otvarajući vrata „Bubamarinog sveta“ krećemo na putovanje na kom ćemo se lako prisetiti svih dečijih ljubavi zbog kojih su nam crveneli obrazi, svako će se pronaći u pesmama kao što su „Ljubavne muke“, „Ta ljubav“ ili „Moj Laza“, gde će vas osvojiti stihovi kao što su:
„Zaljubljen sam do ušiju
idem to da kažem Slađi,
koleno mi levo kleca
nema veze što sam mlađi.
Moram ljubav da joj priznam
ne znam tačno šta ću reći,
razlika mi ta ne smeta
ona peti, a ja treći…“
I sve tako dalje, stih za stihom, osmeh za osmehom. Prisetićemo se zašto volimo svoje bake i deke, ujake, drugare. Putovaćemo stihovima i družiti se sa životinjama i biljkama, svim onim lepim što nas okružuje, kao nekad zavlačićemo se po prašnjavim tavanima i kojekakvim zabačenim mestima, tražeći stare knjige i sitnice koje će biti, iz samo nama znanih razloga, veoma važne. Smejaćemo se „Somu na sudu“, „Hrabrome žapcu“ i „Magarećoj školi“. Svojoj deci ćete čitati pred spavanje šta je to „Baš važno“ u životu i stihovima…
„Postoji nešto veoma važno
što svako dete saznati treba
i baš to važno brzo se uči
od meke Trave, Drveta, Neba…
Znanje o tome lako ćeš steći.
Ljubavi moraš imati prvo.
Pa gde god kreneš otvori srce
i za početak zagrli Drvo…“
…ćemo ih učiti da ljubav pokreće svet, da je ona najvažnija kada se daje, bilo prema voljenoj osobi, bilo prema svemu što nas okružuje. Tatjanine pesme nas podsećaju koliko je život radostan i lep, kako se voli i gleda na svet i uz njih će svakako dani biti lepši. Kada pročitate „Bubamarin svet“, osmeh će vam dugo stajati na usnama, a knjigu ćete ostaviti negde pri ruci i često joj se rado vraćati.
Svi mi koji smo rasli uz pesme čika Duška Radovića, Ršuma, Dobrice Erića i Mike Antića, večno smo zahvalni na poeziji koja je bila dar od velikih ljudi koji su nam pesmama ulepšali detinjstvo. Bez dileme sam ubeđen, da će Tatjana Pupovac otvoriti sva dečija srca i u njih se sakriti duboko, duboko, te da će zaista stati rame uz rame sa najvećim pesnicima našeg detinjstva poezijom koja osvaja na prvo čitanje. Mnogim budućim naraštajima klinaca, Tatjana će ostati sinonim za ono lepo u detinjstvu, a ja ne sumnjam da će nam ona podariti još mnogo lepih pesama, novih svetova, koji će nas obradovati kao ovaj Bubamarin. Odškrinite vrata „Bubamarinog sveta“ i ostavite ih tako, jer ćete svako malo provirivati kroz njih.
