Uveliko smo se uverili koliko Njegova Visost voli sa posebnim žarom i posebnom inerpretacijom da se osvrne na razne istorijske događaje kojima je navodno bio svedok, a takođe i presudni pratilac raznih slavnih ličnosti! Sve to što uveliko stavlja na probu strpljenje njegovih potčinjenih koji su prinuđeni da ga slušaju…. Priče su obično asocirane aktuelnim zbivanjima, ili po nekom motivu za koji se može naći poređenje u istoriji ili popularnoj kulturi (problem piromana u Njujorku – priča o Neronu), a ponekad bi se reklo da se starac rastorokao iz čista mira…
Rekli smo da su su se tokom osamdesetih godina prošlog veka te priče, nakon prvih nekoliko naleta, prilično proredile;
potom su ponovo počele da se štancuju u epizodama nastalim tokom 90-ih (kod nas objavljivanje istih kaska za nekih 13 godina, taman da se nadoknade propusti nakon raspada zajedničke države…), te smo se na osobennačin sreli sa Šekspirom, Robinom Hudom (zaista pokazao naličje!), Markom Polom, Staljinom, braćom Limijer, Frojdom, Bilijem Kidom (vrljava karikatura pomenutog!) Atilom hunskim, Danteom Aligijerijem, Leonardom da Vinčijem, Rosinijem i Verdijem i dr. Evo, pomenusmo nekoliko velikana italijanske kulture i istorije – pojavljuju se u znatnom broju, a oni su naravno (kao i ličnosti iz Starog Rima) od velikog značaja i za svetsku kulturnu baštinu; od onih koji su za nas manje značajni i ne tako poznati, tu je npr. pisac Alesandro Manconi, čiji roman Verenici spada pak u najpopularnija prozna dela italijanske književnosti!
U satirično-parodijskom pristupu, koji nas u ovom slučaju baš i ne pogađa, obrađena je i pojava srednjovekovne Lombardijske lige, osnovane radi otpora caru Fridrihu Barbarosi, a koja po par karikatura i naziva otvoreno aludira na neke političke prilike u savremnenoj Italiji!
U više navrata su se ove priče pojavljivalje i u sabranim izdanjima – imali smo prilike da ih pratimo u jednoj svesci standardnog formata koju je izdao „Vjesnik“ neke ’87., a u novije vreme, moramo priznati da se „Color Press“ dobro potrudio da, naravno prema italijanskom izvorniku, u prethodne dve godine izda serijicu sabranih priča, koje same po sebi predstavljaju atraktivnu malu kolekciju! (ovde su se događaji iz Ilijade i Odiseje taman našli i prostorno blizu – podsetimo, u uzvornom pripovedanju između neka dva ciklusa priče isprečilo se, odn. razvilo nekoliko desetina epizoda, između 23-24. i 67-68.)
A pošto je neizbežno da se i opet zapitamo o verodostojnosti svih dogodovština Broja Jedan, koliko možemo biti objektivni, rekao bih da čak ne brinem ni zbog izrazite starodrevnosti nekih događanja – više bih postavio pitanje koliko dotični ima
ubedljiv alibi ili moć sveprisutnosti, ako je u slično vreme boravio i tamo i ovamo (u mešusobno nezavisnim pričama) – po tome, očigledno se u nekoliko navrata nastanjivao u Americi, počev od vremena Rata za nezavisnost, preko zbivanja na Divljem zapadu i pionirskih radova na razvoju filma, do savremenijih dešavanja, a u međuvremenu je pratio mnoge evropske ličnosti, da bi valjda konačno prebegao u SAD nakon dugogodišnjeg specifičnog slugovanja kod Staljina (A reče l’ ono da je jedno vreme bio u zarobljeništvu tokom 2. svetskog rata? A još u jednoj vanrednoj epizodi, koja ne spada u autorizovani svet bunkerovskih priča (prema nekim izvorima, na papiru objavljena najpre u slovenačkom listu „Mladina“), imao je svoje mesto i uz bok druga Tita!)
Ono što bih napomenuo u prilog većoj verodostojnosti priča, a što dodatno doprinosi njihovoj zabavnoj atmosferi, to je činjenica da Broj Jedan neki momenat opisuje na jedan način, a odnekle iz istorije „iskače“ i oslikava se kadar koji sam govori da je „istina“ nešto sasvim drugo – kad npr. naš pripovedač kaže kako su neki ljudi (umetnici) ispraćeni/ dočekani sa počastima, a na slici se vidi da je to zapravo sa ismevanjem i trulim povrćem, i to da je smaknuće nekog vođe (recimo Robespjera) jako ražalostilo okupljeni narod, a na slici se vidi kako mu se rugaju i podržavaju smaknuće (pa i sam Broj Jedan), a naročito kad naš starac priča kako je „zauzimao odgovoran položaj“, ili „obavljao posebno osetljive zadatke“ za neku osobu ili ustanovu, a onda vidimo da zapravo riba podove ili obavlja druge pomoćne posliće!! Svašta tu spada u slobodu osmišljavanja i domišljavanja, uz hm… specifičnu interpretaciju istine. I sad, samo da poželimo dug život našem Broju Jedan, pa će nas na razne načine oduševiti svojom visprenošću i punoćom življenja, ne samo (beskrajnom) pričom!
