Dan primirja je i dan sećanja na one koji su srpskoj vojsci u ovom ratu pružili mnogo, a o čijim se podvizima zna malo.
„Naš brat“ Flora. Prva žena oficir u srpskoj vojsci i jedina Britanka vojnik, prva taksistkinja u Beogradu, a u Britaniji prva koja je učestvovala u automobilskim trkama. Prva na liniji fronta. U Srbiju je došla 1914. godine kao dobrovoljna bolničarka.
„Ona je znala da vozi auto, znala je da puca, znala je kako da se snađe u prirodi“, kaže istoričarka Anja Gretić.
Snalazila se i tokom epidemije tifusa u Valjevskoj bolnici. Tamo je učila srpski, prvi put operisala čoveka, jer nije bilo nikog drugog da to uradi, a onda se i sama razbolela, vratila u Englesku i poslala 120 tona sanitetskog materijala.
„Nije baš htela da ostane tu. Htela je da da svoj doprinos i tako što će biti zaista na prvoj liniji fronta“, dodaje istoričarka.
I bila je. Kada je 1915. godine stigla naredba o povlačenju, Flora Sends htela je da do kraja ostane sa srpskom vojskom.
„Ona opisuje Srbe kao vrlo hrabre ljude, mnoge od njih kažu: ‘To su polu-bogovi, polu-ljudi. Ako nešto tako postoji, to su onda Srbi’. Jer su one gledale povlačenje preko Albanije. Flora se isto povlačila sa srpskom vojskom“, objašnjava Gretić dalje.
I tako je, u svojoj 40-toj godini, postala vojnik Gvozdenog puka. Kada je prvi put ugledao, njen komandant Janaćko Jović rekao je: „Što mi saveznici ne pošalju oružje i municiju, nego ženu, konzerve i čarape”.
Još jednu ženu, svoju mlađu saborkinju Flora je upoznala u bolnici, kada su obe bile ranjene.
„Srbija kao da ima nekoliko svojih Mulan, hrabrih žena o kojima bi trebalo više da se priča“, nastavlja ona.
Nije Mulan, već Milunka. Sends i Savić zajedno su se oporavljale nadomak Soluna. Flora u svom dnevniku piše da je Milunka jednog dana ustala iz postelje i prebrojala joj rane. Kada je zaključila da ih je 24, rekla je da je pokazala veliku hrabrost, kao da je Srpkinja.
„Flora je bila nepokretna pred kraj života i tražila je pasoš. Nije ga nikada dobila i poslednja želja joj je ostala da dođe u Srbiju, a u Srbiji za sad ima samo jednu ulicu“, navodi istoričarka.
Jednu ulicu, čin kapetana i sedam odličja.
Izvor: n1info.rs
