Осми новогодишњи Ибарски крос Атлестког клуба Краљево, ове године окупио је атлетичаре свих узраста, као и ветеране Краљева, Чачка, Ужица, Новог Пазара. Некада су на овом кросу били редовни учесници и атлетичари из Крагујевца, атлетских клубова Раднички и Партизан. О прекинутој традицији специфичне прославе српске Нове године попричали смо са учесницима ветеранима којима зима није ушла у коске, године им нису препрека и имају снаге да организују и пропагирају „краљицу спортова”.
Почасни преседник АК Краљево прослављени шпринтер, градоначелник Краљева Милан Матијевић сећа се дружења са Крагујевчанима са кросева, митинга, уличних трка, првенстава Србије и Југославије. 
- На нашем кросу учествују сви узрасти: од малих пионира до ветерана, а њих рангирамо по европским правилима за ветеране. Ове године немамо пријаву из Крагујевца, једини Крагујевчанин нам је почасни гост, познати српски и југословенски маратонац Радосав Вукојчић. Атлетичар који се некада такмичио за атлетске клубове Раднички и Партизан из Крагујевца. Оба атлетска клуба се добро сећам јер је наш АК Краљево некада Металац (променио је име због престанка интересовања Фабрике вагона за спорт) имао са атлетским клубовима и атлетичарима Крагујевца пријатељске и у једном периоду братске односе. Посебно ДТВ Партизан који је од почетка оснивања имао веома широку базу. Са оснивачем и првим тренером Бранком Ђорђевићем Ћураном, са којим сам трчао заједно за време студија права у Скопљу. Ја сам трчао у дисциплини 400 метара, а Бранко тада на 1 500 метара за
Работнички. У Работнички је Бранко дошао као познати атлетичар из АК Раднички. У то време је било познато његово ривалство на стази са Александром Петровићем из Ћуприје. Атлетски Савез Србије у Алманаху из 1954. године, евидентирао је Бранка Ђорћевића као првака крагујевачке области. Завршио је први степен на Правном факултету и из породичних разлога прекинуо студије и запослио у Служби друштвеног књиговодства, где је остао до пензије. Мојим повратком у Краљево по завршетку студија наше дружење са факултета и атлетске стазе претворили смо у дружење наша два клуба Металца и Партизана.
ДТВ Партизан је имао тада изванредну екипу, атлете: Бошка Јовановића, Радосава Вукојчића, Бранка Николића Ћиру невероватан расадник атлетичара са базом у Соколани. Изразито је имао квалитетне селекције младих категорија, јер се ослањао на рад основних школа у Крагујевцу и на рад професора и наставника физичке културе. Који су чим им ојачају крила из Соколане и Партизана прелазили у веће клубове: Раднички у Крагујевцу, Звезду и Партизан из Београда…. Поред младих уважавали су их и спортисти из свих спортских клубова Крагујевца који су учествовали на кросевима. Сећам се да је на једној трци сениора победио чувени боксер Славко Соргић.
У то време кросеви су били врло популарни и масовони имали смо међусобне атлетске сусрете у Крагујевцу и овде у Шумарицама где је учествовало и до шездесет такмичара у дисциплини. Посебно морам да се сетим далеке 1966. године када је трагично настрадо њихов промотер Бранко Николић Ћира и меморијалних сусрета посвећених њему на Хиподрому. Бранко Николић звани Ћира је био један од основа медијатор дружења деце и ђака у Старој колонији.
Младе је са улице доводио у скромне просторије ДТВ Партизан у Соколани. Ђира је био изузетан младић који је био симбол лепог понашања и дружења тих генерација. У Крагујевцу сам тада доводио на такмичења четрдесетак атлетичара, промовисање атлетике није било ограничено само на шумадијске атлетичаре, већ је био посвећен и другима. Моју екипу позновао је као и ја, знао је сва имена и надимке свих мојих чланова и тренера. Ривалства између наша два клуба било је без зависти, увек са осмехом. Бранко Ђорђевиђ и Ћира су заједно изградили позитиван другарски однос, који је стасавао у немаштини тога доба. Бранко је куповао шпринтерице о свом трошку, да би деца могла да напредују. Набавку опреме и реквизита је та виспрена екипа достигла на зивдни, али другски ниво. Често су нам позајмљивали реквизите и опрему за квалитетније такмичаре, да би могли достојанствено и успешно да наступају. Наше заједничке припреме, поготово зимске у Улцињу остале су нам у дивној успомени. Бранко Ћуран је био спортски радник кога је мало ко могао да прати. Људи који су хтели да му помогну, били су убачени у машину коју нису могли да прате и брзо су одустајали од волонтерског рада. Бранко је до смрти остајао на црти и бринуо се о атлетском клубу Партизан Лепа традиција је угашена 2005. године и више меморијалних трка у част Бранка Николића Ђире нема, нажалост и АК Партизан је нестао са карте атлетских клубова.”
БАЗИЧНИ СПОРТ, „ АТЛЕТИКА”
Записано у „СВЕТЛОСТИ”
Листајући стара издања „Светлости” издвојили смо наслове и вести са овом популарном темом. Само фудбал и стрељаштво су две дисциплине у којима се запажа константна активност, остали спортови животаре, констатовали су спортисти педесетих година у форумима и институцијама које се баве спортом.
Нешто се променило у људима и град Крагујевац шездесетих година постаје град атлетике и атлетичара. Три атлеска клуба и више атлетских секција делују при Радним организацијама, Месним заједницама и школама препуна се младих жељних доказивања.
Марта 61. године основан је Савез организација за физичку културу града Крагујевца. Популарни су код омладине „Пролећни кросеви” у оквиру првомајске прославе за екипно и појединачно првенство среза у организацији Атлетског одбора. Шумадијске атлетске игре после рата окупљале су по пет до шест екипа из различитих крајева Србије писала је „Светлост” 26. октобра1962. године.
Шпринтери Радничког прваци државе у дисциплинама 4×100 и 4×300 у саставу Видојевић, Савковић, Минић , Радисављевић. Међу најбољим спортистима 1960. године није било атлетичара. Али, шпринтер АК Раднички Влада Луковић је спортиста града у избору „Светлости” за 1962. годину.
Незапажени рекордери да не би остали „анонимни” предлажу да се такмиче у предиграма и полувременима фудбалских утакмица „Светлост” (број 5 јануара 19664. године). Велико интересовање младих Старе колоније, Станова, Палилула и Ердоглије 1964. године, повод је за оснивање новог атлетског клуба „АК Партизан”. Преласком атлетичра из АК Раднички (Цилета средњепругаша. Топа Топаловића и Предрага Савковића шпринтера, Бранка Ћурана средњепругаша) заживело је крагујевачко спортско пасторче увек у сенци великог Радничког. Нови дом нашли су у Спортској сали „Партизан” данас Соколани. Први такмичари постали су и први тренери и функционери новог друштва, друг Циле Лазаревић први председник.
У веома скромним условима у спортској дворани Партизан и у Шумарицама марљиво вежбају под руководством тренера Бранка Ђорђевића Ћурана.
Прве сезоне постојања најбољи успех постигао је дугопругаш Бранко Николић Ћира, освојивши друго место иза Фрање Михалића у Врњачкој Бањи. Млађи јуниори освају првенство Србије, а Жарко Ђорђевић обара пионирски рекорд Србије. Успех је привукао велики број младих заљубљеника у краљицу спортова из Крагујевца и региона. Поред почетника долазе и искусна појачања Радосав Вукојчић, Пертроније Радуловић из Чачка, плејада девојака Гоца Илић, Мира Јовановић, Ката Илић, Зорица Цветић… 
Две сезоне стагнација у резултатима, али много рада доноси резултате. Младићи и девојке освајају прва места у трци „Дан борца” у Чачку. Екипно побеђују на кросу у Врњачкој бањи, други су у Београду на Царевој ћуприји, исти резултат на ноћној трци у Ваљеву, али млађи јуниор Радосав Вукојчић осваја прво место. Пионири су најбољи на кросу Политике. Млађи јуниор Богољуб Јовановић осваја златну медаљу У трци ослобођења у Приштини осваја треће место.
Маја 68. Михајло Јелесијевић је бацио диск 47,2 и победио у другом колу атлетског купа Србије, у авгсту на атлетском првенству Србије Жарко Ђорђевић на 400 метара осваја прво место. Успешни су и тркачи на 1.500 метара: Радосав Вукојчић четврти, Радован Тодоровић шести, Богољуб Јовановић други на 3.000 метара.
На кросу Политике 1972. године Симићева друга. На крос- првенству у Лазаревцу марта 73. године јуниори први, јуниорке друге. Јуниорке су биле старе 12 или 13 година док су конкуреткиње имале 16 година, Мирјана појединачно трећа. Јуниорке Партизана прве на 800 метара….
Масовност је основна девиза друштва Партизан. Већ од 1974. године пионири ДТВ Партизан Јовица Петковић и колонац Богољуб Јовановић освајају прва места на првенствима Србије и Југославије од 1965. до 1980. године.
- АК Партизан је откривао и форсирао средњепругаше за разлику од АК Раднички који је избацивао вансеријске скакаче. Зорица Цветић постаје првакиња у бацању кугле и диска 1963. године. Свестран је био бацач Милашин Јовановић који је захваљујући кугли, диску и кладиву постао репрезентативац.
Крагујевац је град атлетике мада су градски оци форсирали фудбал и бокс. Атлетичари су се сналазили и организовали атлетска такмичења у предиграма и полувременима првенствених утакмица и стичу публику. Атлетичари су тренирали у две смене у сали Партизана и имали три ђачке атлетске секције у основним школама „Милутин и Драгиња Тодоровић”, „Станислав Сремчевић” и „Ђура Јакшић”. На сваком тренингу било је по најмање двадесет атлетичара свих дисциплина и свих узраста. У архиви је остало преко 1.200 потписаних приступница.
Клуб се реорганизује 1985. године доласком атлетских звезди из ривалског градског клуба. У клуб су дошли Милан Спасојевић, Раде и Снежана Данчетовић, Миодраг Вукомановић Мишко Радотић и други. Атлетичари Партизана добијају крила и град им отвара врата и добију право коришћења атлетске стазе и свлачионица на стадиону „Чика Дача”. Клуб прави уговор са МЗ „21 октобар” и мења име и регистрован је у Атлетском савезу Југославије као Атлетска секција 21 октобар. Клуб се сели у бараке Месне заједнице. Атлетичари добијају стипендије, бесплатан превоз, плаћене летње и зимске припреме. Долази до смене тренера и Милан Спасојевић и Предраг Савковић брину о шпринтерима, а Зоран Марковић и Миодраг Вукомановић преузимају тркаче на средње и дуге пруге, Дуки Немац је са бацачима и скакачима. Радосав Вукојчић преузима комплетну женску екипу и постаје алфа и омега екипе.
Богољуб Јовановић у дисциплинама 1500 и 3000 метра доминира у држави и постаје победник трке „Пет млинова” у Милану. Милан Спасојевић као тренер формира екипу шпринтера који побеђују на Балканским играма 198 . године.
Кроз Партизан су продефиловали многи данс угледни спортисти Мирко Пузовић који је био првак Србије на 400 метара. Весна Деспотовић као бацачица копља и кугле, Марија Мартинковић препонашица, изузетни екстерни спортиста Марко Павловић као и спринтер, а средњепругашица Бранка Миладиновић је палила олимпијску бакљу 1980. године на школској олимпијади. Већина младих такмичара преласком у сениорску конкуренцију напушта атлетику, прелази у већи клуб или мења спорт. Лепу традицију има и штафетна трка 7 x 1000 метара која је јединствена у свету и на којој је забележено да је репрезентација Крагујевца победила репрезентацију СССР-а који су због тога изгубили мајсторска звања и загливили у Сибиру. У њој је за Ћуприју у мушкој екипи трчала Вера Николић у зениту своје спортске каријере…..
РАДЕ МАРАТОНАЦ
Обновити Ђурђевдански крос „Бранко Николић Ћира”
Четиристо метраш у младости у АК Раднички Радослав Вукојчић прославио се на дугим пругама на полумаратонима и маратону у познијим годинама у крагујевачком ДТВ оживео је историјат свога угашеног клуба коме је припадао срцем и душом.
- После Дана колоније подсетио сам се мојих и златних дана атлетике у Крагујевцу дружећи се са крагујевачким атлетичарима: Жарком Ђорђевићем, Богољубом Јовановићем, Сашом Пешићем, Томом Павловићем, Миодрагом Танасијевићем и два дана проведених на симпозијуму тренера и судија Атлетског Савеза Србије у Хотелу Шумарице прошле године где су ми атлетске легенде Србије Дане Корица, Милан Матијевић, Славко Кузмановић и председник АК савеза Србије Бранковић наговестили иницијативу и инсистирање атлетског савеза да се обнови Ђурђевдански крос „Бранко Николић Ћира”.
Старт са Првог меморијалног кроса „Бранко Николић Ћира”
