Evo me noćas, sasvim iznenada
na konaku u kući našoj, staroj,
znam da ništa nije kao nekada,
tiho gazim po stepenici truloj.
Kredencu kom` se oljuštila boja
vise blijede slike roditelja,
i braće u uniformama iz JNA,
sestara sa različih takmičenja.
Kako stasavasmo, tako odosmo
i viđali se sve manje i manje,
kada toplo gnijezdo izgubismo
onda nesta i naše okupljanje.
Evo ih sad, sjeta i paučina
ljuljuškaju se sa trošnog plafona,
dok me uporno pratila gorčina
zaspah lomna i sklupčana bez snova.
Kada jutarnje svijetlo stidljivo
kroz mutno okno proviri u sobu,
ustah srećna i ponovo rođena
i zagrlih ovu novu slobodu.
Tu gdje konačih sasvim iznenada
obgrli me neka čudna toplina,
s mirisom proljeća uđe i nada
u kuću dođe radost i milina.
Festival zavičajne poezije Subotica 2017.
POHVALA
