Sto gromova tuge je mene tuklo
Munje su dušom ožiljke pisale,
Izdrža ovo srce, nije prepuklo
Spržene nade polako izdisale.
I živa se pekla na života žaru
Nedopečenu gasile suza kiše,
Mladu mi kožu preobuče stara
A na nju ponovo oganj kidiše.
Noževa zrivenih ne znam broj
Krv se slivala na sve strane,
Otkidali se komadi prkosa mog
Crveni potok nikako da stane.
Svijala gnijezdo u zvjerinjak ljut
Iz kog otrovnica lukavo vreba
Otrov kroz snove krčio put
Navlačio mi šešir crnog neba.
Laka sam meta za odstrel bila
Lovcima zlobe ne bih promašaj
Mecima patnje pogađali mi krila
U knjige još ne pišite mi kraj.
