Kod nas se odomaćio veliki broj stranih reči, raznih vrsta i za svakojake sadržaje; među njima su pridevi koji mogu opisati neki predmet/ pojam kao autentičan, interesantan, kompatibilan, trivijalan, irealan, validan, stabilan itd. Neki jednosložni i dvosložni pridevi lepo funkcionišu u obliku u kom su i preuzeti, bez nastavaka za rod, padeže i dr., pa tako kažemo da je neko/ nešto šik, super ili fer. (Čak i domaća imenica „vrh“ u nekom žargonu zapravo više ima ulogu prideva!)
Ovde ćemo se posebno usredsrediti na nazive za boje i nijanse – uglavnom pod francuskim i nemačkim, a kasnije i drugim uticajima, već uveliko imamo:
braon, roze, grao, oranž, ciklama, violet, lila, bordo, drap, teget, bež, oker…
Neki nazivi zbilja označavaju specifične nijanse koje je radi preciznosti bolje zadržati u tom obliku, dok se neke mogu zameniti rečima koje po svom obliku više odgovaraju duhu nađeg jezika: roze – ružičasto, oranž – narandžasto, grao – sivo – mogu, a i ne moraju po svaku cenu, da sad ne zalazimo u stilske nijanse i potrebe – tako npr. bolje zvuči smeđa kosa, ali ćemo za nešto drugo radije reći kafeno braon; ukratko, važno je shvatiti da se navedeni nazivi NE menjaju po rodu, broju i padežima, niti po stepenima poređenja! Svakako će nam biti simpatično kad dete u početku govori ova roza majica, umesto roze, a neko od starijeg sveta bi čak upotrebio poređenje lihtije, od nem. licht – svetlo. („liht roze“, za nešto što je slabih mogućnosti, nejako!)
Kada upotrebimo izvedenice braonkasto, graorasto, bananasto i dr., to već postaju reči koje se morfološki uklapaju u standardni svet prideva, dakle promenljive su – takođe zgodno izvedeno: azurno, tirkizno, grimizno… Doduše, uglavnom bi se izbeglo direktno stepenovanje, ako taj naziv već označava preciznije neku nijansu – zaista, da li bismo npr. rekli „tirkiznije“ ili „više tirkizno“… i da li bi to vuklo više ka plavoj ili ka zelenoj? Poređenja su inače najjasnija za osnovne boje (najžuće, crvenije, plavlje, pa i zelenije, (naj)crnje, belje…) stoga bi malo zbunilo u kom smislu je nešto najnarandžastije, (naj)sivlje, ljubičastije i dr., mada se ponekad lako može shvatiti ako se naglašava nijansa nekog predmeta u odnosu na drugi u toj kategoriji, ili intenzitet pomenute boje – razmislimo i o primerima Ova farba je narandžastija nego što mi odgovara (jer treba mu oker, ili neka crvenkasta, ili manje drečava narandžasta…), ili Moja kosa je više smeđa (radije nego „smeđija“) nego tvoja (koja je pak više plava, iliti blond) Eto, pošto je svet boja i njihovih nijansi veoma raznolik, imamo sivu, između ostalog, kao srebrnastu i pepeljastu, te zanimljive spojeve: kobalt(no) plavu, nebo plavu, rubin crvenu, limun žutu, banana žutu… Pritom prvi član, koji bliže određuje nijansu, ugl. ostaje nepromenjiv. Eto, boje se menjaju i prelivaju, ali neke reče koje ih opisuju treba čvrsto da ostanu pri svojoj nepromenljivosti!
(ne zaboravimo da se spojeno piše npr. svetloplav, tamnosmeđe, a kombinacije dveju boja sa crticom: žuto-zelena, plavo-zelena, ali to je već druga priča!)
