Vešto me kriješ
od pogleda stvarnosti, osuda i stida.
Vešto me kriješ
od umeća ljubavi, prekora i istine.
Spretno i znalački
od sebe i nas
nudeći nas zabludi
prethodnom životu
menjajući nas po padežima i vremenima
na korak do nebesa
jer uvek zafali to malo.
Na ramenu mi je žig pripadnosti tebi
naučila sam da ga krijem
od radoznalih pogleda i puke želje
predana onome što vešto umeš
u međuvremenu
u međuprostoru
između svog sutra i juče
s koferom pored levog članka i ključevima u ruci.
Bojana Stupar: Vešto me kriješ
