Sanjam skoro svake noći. Nekada lepe, a nekada ružne snove. Teško je izdvojiti samo jedan, ali ću pokušati da ga opišem.
Jednog dana sam šetala dvorištem i ugledala svoj odraz u potoku. Nosila sam raskošnu roze haljinu, na glavi sam imala krunu sa cirkonima i u ruci dijamantski štap. Ptičice su cvrkutale, a dvorište je bilo puno crvenih ruža, žutih lala i neobičnog drveća. Odjednom sam čula kako me neko doziva. To je bila moja vila koja mi je pripremila kočiju. Vrata od dvora su se otvorila, svi su me pozdravljali, plesali i davali poklone. To je bila proslava mog 18-og rođendana. Posle mi je prišao jedan prelepi princ. Plesali smo celu noć.
Čula sam mamin glas kako me budi za školu. Tek tada sam shvatila da je to bio jedan prelepi san. Volela bih da svi imamo samo lepe snove.
Autor: Aleksandra Peulić
odeljenje: III2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Nataša Jelesijević
