Snovi su nekada lepi, a nekada strašni. Vode nas na neka neobična mesta, koja nam ostaju u sećanju.
Bila je topla letnja noć. Umorna od igre, ranije sam otišla na spavanje. U san mi je došla devojčica sa plavim očima kao nebo i bistrim kao more. Krenula sam ka njoj, ali je ona otišla. Tražila sam je po ulicama, po plažama i po parkovima. Kada sam je ugledala upoznale smo se i igrale. Začuo se neki glas koji me je zvao. Trgla sam se i shvatila da je to bio samo san o devojčici sa prelepim plavim očima.
Volela bih da lepe snove pamtimo, a ružne zaboravimo.
Autor: Sara Stefanović
odeljenje: III2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Nataša Jelesijević
