Snovi su lepi, ali ima i onih koji nisu takvi. Na primer kada bežimo ili se nečega mnogo plašimo. Ovaj san sam izabrao jer je najinteresantniji.
Desio se jedne tople letnje noći dok sam posmatrao noćne ptice. Odjednom sam se našao u ogromnoj pustinji američke države Teksas. Sunce je bilo vrelo, nigde hladovine niti drveća, samo ponegde bodljikavi kaktus. Usred te pustinje našao se jedan dugačak auto sa 12 točkova, težine 900 kg. Kretao se brzinom od 151 km/h na čas. Za volanom sam bio ja! Čudno, ali tako je u snu. Prevozio sam svoje drugare do Kragujevca. Videli smo natpis levo-Nevada, desno-Florida. Za 1 km videli smo bure nafte i ono je eksplodiralo. Odluili smo da bežimo, ali pošto je pala noć, rešili smo da prespavamo. Zaključali smo sva vrata i ventilaciju i pored toga nam je bilo hladno. Želeli smo da nam bde toplije… i od jednom znam da sam u svom krevetu i probudio sam se.
Snovi su dobri baš zato što doživljavamo različite stvari i putujemo u daleke krajeve.
Autor: Andreja Marinković
odeljenje: III2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Nataša Jelesijević
