Nikica se na izboru, kako se danas zna, našla potpuno slučajno – ženski nedeljnik “Bazar” preuzeo je na svoje leđa izbor za Mis Jugoslavije, a kako glavna urednica nije bila zadovoljna prijavljenim kandidatkinjama, rešila je da sama krene u potragu za anonimnim lepoticama.

U svojoj potrazi nabasala je na Nikicu Marinović, tada još uvek maloletnu srednjoškolku, pa je imala težak zadatak da nagovori njene konzervativne roditelje da je puste da pokaže svoju lepotu čitavoj Jugoslaviji.

I sama Nikica bila je stidljiva, pa se dugo dvoumila oko toga treba li da se pojavi u dvodelnom kupaćem kostimu, a popustila je tek kada su je pritisli tadašnji vlasnici licence za Mis sveta.

U Londonu su je dočekali poput boginje – bila je prva misica iz zemalja socijalističkog bloka i prijatno iznenađenje. Svi su očekivali ženu grube spoljašnjosti, možda čak i muškobanjastu, a Nikica je bila otelotvorenje dame i anđeoski lepa.

I danas su zapamćene spekulacije da joj je titula najlepše izmakla samo zato što je došla iz komunističe zemlje, a navodno je publika sa očiglednim negodovanjem dočekala odluku da Nikica nije pobednica.

Nakon što je osvojila planetu svojom lepotom, Nikica se preselila u Beograd. Zanimljivo je da je odbila slavnog režisera Roberta Roselinija koji joj je nudio ulogu u svom filmu, no ona je smatrala da nije spremna za surovu holivudsku industriju.

U srpskoj prestonici ova mlada dama zaljubila se u književnika i režisera Vuka Vuča, a ova ljubav krunisana je brakom i rođenjem sina Đorđa. Ipak, posle manje od pet godina usledio je razvoda, ali ovoj fatalnoj ženi udvarača nikada nije manjkalo.

Tako se ubrzo u njenom životu pojavio i čuveni režiser Zdravko Šotra, kom je takođe izgovorila sudbonosno da, a par je dobio sina Marka. Ovaj brak, takođe, nije opstao – krah je usledio 1980. godine.

“Nisam se ja prvo zaljubio u prvu pratilju Miss sveta, pa je zvao na snimanje – zaljubio sam se na snimanju. Okolina je na mene bila ljubomorna zbog Nikice. Svašta su mi govorili. Teško je, naime, očuvati intimu umetničkog braka, i oni malobrojni koji su uspeli, znači da su ti ljudi imali dovoljno pameti. Ja je nisam imao i zbog toga mi je jako žao”, rekao je Šotra svojevremno.

Nakon dva razvoda, Nikica se povukla iz javnog života i posvetila se svom biznisu – imala je mali butik u Knez Mihailovoj koji je bio vrlo popularan, mnogi su dolazili samo da bi nju videli.

Njeno ime se sve ređe pominjalo, a u jednom momentu joj se doslovce izgubio svaki trag i provejavale su tužna govorkanja poput onog da je u teškoj depresiji, da često posećuje psihijatra, te da je ostala bez novca… Navodno je živela vrlo usamljenički i prekinula je sve kontakte čak i sa najbližim prijateljima, a oni koji su ipak ostali uz nju tvrdili su da je bila vrlo nesrećna i da joj je užasno nedostajao Dubrovnik, posebno u ratno vreme.

Da je to zaista istina svedoči i jedna od njenih poslednjih kolumni objavljenih u magazinu “Vreme”, koju je posvetila svom rodnom gradu, a možda o tome kako se osećala najbolje govori rečenica: “Živeti i čeznuti za Dubrovnikom, to sam ja!”.

U novembru 2008. Nikica je rešila da stane na put svojoj agoniji – popila je smrtonosnu dozu tableta za spavanje, a iza sebe nije ostavila nikakvo oproštajno pismo niti poruku.

Imala je 61 godinu.

Izvor: dnevno.rs