Veće učešće izabranih studentskih predstavnika koji se pred organima fakulteta i univerziteta zalažu za bolji položaj akademaca, kao i jasni kriterijumi ko može da ih zastupa, uskoro će biti omogućeni usvajanjem Zakona o studentskom organizovanju. Za desetak dana trebalo bi da počne javna rasprava, a očekuje se da zakon uđe u skupštinsku proceduru do leta.
Foto: FPN
Trenutna situacija u Srbiji je takva da postoji veliki broj organizacija koje istupaju u ime studenata, ili se bave njima, a mnogi u njima to nisu. Kada budu usvojene ove novine, tačno će se znati ko može da predstavlja studente pred institucijama. Kako objašnjavaju u studentskim organizacijama, definisanost njihove uloge važna je jer se prevashodno bave sticanjem neformalnog obrazovanja akademaca, koje im je neophodno za buduće zaposlenje. Osim toga, u saradnji sa studentskim parlamentom, rade na poboljšanju kvaliteta nastave.
– Do sada je bilo moguće da organizacija ima najmanje tri člana i da može da funkcioniše kao bilo koje drugo udruženje – kaže Borjan Soković, predsednik Saveza studenata Beograda. – Studentske organizacije su neophodne jer, na primer, naša se trudi da nadoknadi ono što fakultet ne nudi, a to je više prakse, povezivanje sa kompanijama, javnim sektorom, kao i podrška studentima da u budućnosti pokrenu sopstveni biznis.
Kako bi se došlo do najboljeg rešenja, koje će ići u prilog studentima, ali koje će i odgovarati fakultetima, tokom godinu dana je radna grupa, koju su činili predstavnici studenata svih univerziteta, Ministarstva prosvete i organizacija, radila na izradi nacrta zakona. Bilo je mnogo nesuglasica između različitih studentskih struja, pa se postavljalo pitanje ko u stvari kroji ovaj zakon. Jedna od njegovih bitnih stavki biće i jasnije definisana uloga studentskih organizacija i uklanjanje političkog uticaja.
– Ovaj zakon prepoznaje studentske organizacije, dok je Zakon o visokom obrazovanju definisao samo Studentski parlament – objašnjava, za „Novosti“, Milan Savić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije. – Na ovaj način će se obezbediti autonomija legitimno izabranim predstavnicima koji će se pred ministarstvom i fakultetima zalagati za studente, a biće zaštićeni od spoljnih uticaja. Treba napomenuti da većina zemalja u regionu već ima ovakav zakon.
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja navode da je cilj da se studentsko organizovanje u Srbiji podigne na viši nivo.
– Zakon, između ostalog, propisuje šta je studentsko organizovanje, čime mogu da se bave studentske organizacije, šta je studentski parlament, kao i koje nevladine organizacije na fakultetima mogu da se zovu studentskim i koji je njihov domen rada – kažu u Ministarstvu prosvete.
Podrška
Ovim zakonom biće obezbeđeno i veće učešće studenata sa hendikepom, koji će na ovaj način imati više predstavnika. Neki od glavnih problema sa kojima se oni suočavaju su nedovoljno literature na znakovnom jeziku, kao i nedovoljno vannastavnih aktivnosti koje mogu da upražnjavaju.
Slovenija dobar primer
Kako objašnjavaju u Savezu studenta Beograda, u većini zemalja u regionu ovaj zakon već je dao dobre rezultate. – U Sloveniji, na primer, studentsko organizovanje podignuto je na visok nivo – objašnjava Soković. – Imaju potpunu autonomiju u radu, ali ne u negativnom smislu, da mogu da rade šta im se prohte, već da na pravi način zastupaju studentske interese.
Izvor: novosti.rs
