Bekrija Milorad Vujnović

Mi i oni nismo isti. A kako bi i bili kad smo potpuno različiti. Ustvari, oni misle da su različiti od nas, a mi znamo da oni nikad ne mogu biti kao mi. Jer da mogu, oni bi bili. Oni bi toliko bili mi, da bi nas naterali da mi budemo oni. Ali nisu oni kao mi, pa da budu sposobni, da budu i ono što nisu. Mi bi mogli da budemo kao oni ali nećemo, jer mi poštujemo naše kolektivno JA. A oni ne znaju ni za svoje, a kamoli tuđe ja. A bili bi mi isti da su oni na vreme shvatili da je bolje biti kao mi nego različiti od nas. Nego nisu hteli na vreme da shvate, a sad je kasno. Sad oni i da hoće, mi nećemo. Sad mi hoćemo da budemo jedini mi na ovim prostorima, a oni će morati da se zadovolje da budu oni. Mi i oni ćemo živeti jedni pored drugih ali će se tačno znati ko smo mi a ko oni. Oni su ono što mi nismo a mi smo ovo što oni nikad neće biti.