Bekrija Milorad Vujnović

Ja bih, ali mi se ne da. Ako budem čekao da mi daju, ostaću praznih šaka, ako probam da otmem, neće mi dati. A da probam nešto da istrgujem? Da ponudim ništa za nešto, ali tako da se njima moje ništa učini veće od njihovog nešto? Mada, kad god sam trgovao hteli su da mi uvale muda. Jedva sam bubrege sačuvao. Ma šta ima da ih molim, uzeću šta mi pripada! Ali kako da uzmem kad mi neće dati? A da probam preko posrednika? Hm, posrednik hoće proviziju, a ja tražim tako malo, da mi svaka provizija dođe mnogo. Ma ipak ću ja da sačekam, strpljen spašen. Ali ja baš nemam mnogo vremana, ako budem čekao uzeće neko drugi. Ma tražicu ja po slovu zakona, da mi se da ono što mi pripada. Ali onda moram platiti sudske troškove, a to skupooo. Ipak ću ja malo da sednem i razmislim. Još bolje, da legnem i odspavam, jutro je pametnije od noći. Kako da spavam usred bela dana? Ma idem ja da tražim pa šta bude, ionako nemam šta da izgubim, ako mi daju dobro je, ako ne daju, ostaću na svom, važno da mi ništa ne uzmu. A šta i da mi uzmu kad nemam ništa? Znači, odoh da tražim!