spot_img

BAŠ JE LEPO KAD TE RODE

bebe
foto: glamur.ba

Baš je lepo kad te rode
Iz ljubavi i još štošta,
Pa te svima obnarode
Kao da si važna pošta.

Objasne ti ko je tata,
Pokažu ti ko je mama,
Sve rođake, sestru, brata,
Babu, dedu s komšijama…

Gotive te kao pile,
Original od Diznija,
Oko tebe srećni mile,
A tebi ko kralju prija.

Gugučeš i samo knjavaš,
Sisaš palac, kaše, voće,
Onda gaće navodnjavaš,
Plačeš kad se tebi hoće.

Igračke ko čaše lupaš
Dok nad tobom brižni dube,
Ukakiš se, pa se kupaš,
Svaki dan ti guzu ljube.

Onda te ko princa voze,
Ljuljuškaju, ej miline!
Pa pucaju od nervoze
Čim ti malo krenu sline.

Oblače te sve po modi,
Parama te dobro časte,
Hvala tati, mami rodi,
Uz ljubav se lepše raste

Baš je lepo kad te rode,
I uživaš poput truta.
Raj bi bio kad ti gode
Da se rodiš deset puta.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.