Уметнички Павиљон „Цвијета Зузорић“ 14.7-1.8.2016.
Београд, Мали Калемегдан 1
Ретроспективна изложба слика једног од најзначајнијих арт брутиста на ширем европском плану Предрага Милићевића – Барбариена
Аутор изложбе и монографије: Нина Крстић, музејски саветник
Отварање изложбе: 14.7. 2016. у 20 часова
19.7. 2016.
у 18 часова : Промоција четворојезичне монографије БАРБАРИЕН аутора Нине Крстић
О књизи говоре: Нина Крстић и Оливера Вукотић, историчар уметности, сарадник на пројекту
у 19 часова: вођење кроз поставку
Израз „ варварин“ је релативан, није условљен стварним квалитетима човека, већ чињеницом да се налази у окружењу, које га не разуме. У Антици овај израз није имао нужно негативну конотацију, значио је једноставно „странац“ или „туђин“.
Свет који слика Барбариен ( Предраг Милићевић 1963-2013) је бучан и пун сирове енергије која ствара. Хармонију он налази у дисхармонији, а баланс у дисбалансу. Од тривијалног до узвишеног, од голе истине до голе лажи, без табуа, његова дела представљају снажне, опсесивне исповести. Са свега неколико замаха, он ствараи сиже у тренутку а онда пушта да линија и боја оживе облике, да се сусретну са његовом идејом. Скидао је дебеле наносе патине, лажни, шарени плашт са уметности, огољавајући је до саме сржи и разградивши је кренуо од почетка, стварајући сопствену уметничку реалност.
Уметничком транспозицијом која је често значила опозивање многих естетских начела, занимао се за живот у свим његовим бизарним видовима. На раван општег уздизао је људске конфликте и страсти, стварао унутрашњу напрегнутост форми као вечну борбу добра и зла, асоцирајући понекад на бесмисао и људску краткотрајност. Својим делима, врло брзо показаће да је уметност објекат слободне игре ума, без обзира на порекло интенција, интелектуално или нагонско.
Дела уметника сирове визије у Србији посматрају се још увек, као алтернативни видови ликовног изражавања, великим делом естетски инфериорна. Дискриминација уметника у отпору и неприхватању било какве инвентивности која нема порекло у професионалној уметности је још увек распрострањен проблем, нарочито у Балканским земљама. Високи домети естетског у делима уметника маргиналне уметности последњих деценија учинили су да ова врста уметности у свету, све више постајe in тема, што показује велико интересовање популације за изложбе дела аутсајдера, све већи број сајмова, трибина у оквиру којих мноштво стручњака, уметника, колекционара износи своје ставове, анкетира и активира јавност у циљу ширења сазнања о постојању ове врсте својеврсног феномена.
( Из монографије Барбариен, текст Н.Крстић)
