Nekada davno, pa makar to davno bilo i danas, bila je jedna prestonica, jedan velegrad u Bugarskoj koji je u sebi imao i starog i novog. U tom gradu postoji legenda o tome kako sunce i mesec dolaze među nas, kako mlekarica muze mesec i hrani sunce mesečevim mlekom, a kako nadzornik vraća sunce natrag u zemlju noću. A dok se sve to dešava, pod zemljom čitav jedan narod se stara o ovim ogromnim telesima, a pritom i čuvaju svet od noćnih mora, stvorenja koja kada se manifestuju izvlače ono najgore iz ljudi.
Iznenadili biste se kada biste znali da su čuvari sunca i meseca na zemlji ni manje ni više nego mladi bračni par, Bojanka i Ognjan. Više biste se iznenadili kada biste znali da nisu svesni šta im bračni partner radi sve dok se jednom prilikom, sasvim slučajno, sunce ne vrati na vreme u zemlju i kada jedna od noćnih mora ispili na površinu.
Ne verujem da sam u skorije vreme išta nevinije, prijatnije ni slađe čitao od albuma „Čuvari sunca i meseca“ mlade bugarske autorke Rafaile Railkove. Priča ovog albuma je toliko jednostavna, ali opet toliko originalna i nadahnuta da je preskakanje istog šteta po samog potencijalnog čitaoca. Ne preterujem kada ovo kažem – ovo je jedan od najboljih albuma savremenog bugarskog stripa, a iskreno se ni ne trudi da bude. Samo je to što jeste – želja Railkove da ispriča modernu storiju sa elementima domaćeg folklora.
Za album sam prvi put „čuo“ kad sam lektorisao u skorije vreme specijalno „žensko“ izdanje časopisa „Strip Pressing,“ ali iskreno nisam ga upamtio. Jebiga, kad morate da lektorišete po dvadesetak tekstova na pet strana, sve se nekako izgubi iza gramatike, pravopisa, tipfelera, itd. Međutim, nanovo sam se upoznao sa stripom Railkove kada sam sa devojkom ovog leta bio u Varni. Od brojnih bugarskih kolega sam čuo (zamislite moj šok, što bi rekao Pol Džozef Votson, a kojeg nešto mnogo citiram u zadnje vreme) da je kulturni establišment njihove zemlje prilično okoštao i da ne jebe stripove niti strip autore ni pet posto. Za kulturni establišment ne mogu da tvrdim, ali zato sam iz prve ruke video u kakvom su stanju stripovi u najvećim lokalnih knjižarama. U prevodu, ni sami radnici nemaju pojma gde su im. Morao sam ja, sam, da ih tražim, i našao sam ih. Ne žalim što sam blizu stotinak evra dao na stripove tamo, s obzirom da su 70% njih od bugarskih autora, i među njima se našla i Rafaila Railkova sa njenim remek-delom, u izdanju „Grozen Entertainmenta.“
Poznat vam je „Grozen“? Pa, iza njega su imena Sibila Koritareva (trenutni vlasnik) i njen suprug, a moj imenjak Ivan. Ova firma se pretežno bavi domaćim stripom, ali i animacijom, storibordingom, ilustracijom, koncept artom i mnogo čime još. Ono što sam uspeo da primetim jeste da njihovi albumi nisu samo klasične grafičke novele – ono, korice-ISBN-uvodnik-strip-pogovor-impresum/biografija/kakogod. Ne, njihovi albumi vazda imaju drugačiji pristup izdavaštvu, a „Čuvari sunca i meseca“ su dobar primer toga. Nakon stripa ide biografija Rafaile Railkove koja je sama po sebi suprotno od „suvoparne“; umesto navođenja onoga što je radila i izdavala, ide spisak pitanja koja se kreću od prosečnih do vickastih, i iskreno izgleda sjajno. Potom ide stranica koju možete komotno da isečete i nalepite na tanak karton, a onda napravite kartonsku figuricu dva lika iz stripa, jedne čuvarke i jedne noćne more. Ali kao i maltene svi albumi „Grozena“, i ovaj dolazi uz disk sa „saundtrekom“. Ovaj put je za muziku – cele dve pesme – odgovoran bend „Oranica“ (stilizovan kao „Oranitza“), ali je na disku više od muzike. Tu su test table i procesi crtanja, intervju sa Rafailom i trejler za strip. Kada Koritarevi kažu „promovišemo domaće“, bogami promovišu ga na najjači mogući način.
Naravno, čim sam nabavio strip kontaktirao sam Rafailu da je obavestim da će do ovog teksta doći. Nije mogla da sakrije veselje. Ali je moje veselje tek naraslo kada sam odgledao pomenuti intervju sa njom i video zašto me je zapravo i ovaj strip privukao. Railkova je takođe neko ko crpi inspiraciju iz domaćeg folklora, iz legendi i mitova zemlje u kojoj je odrasla i koja je trenutno guši svim kancerima današnjice poput birokratije, nedostatka novca, neinteresa javnosti za kulturu i sl. Samim tim, kraj stripa nije vezan za Bojanku i Ognjana toliko koliko za same čuvare. Taj poslednji deo je jedan savršeni mali „worldbuilding“ koji se provlači putem legendi koje čuvari jedni drugima pričaju, o zmajevima i nastanku noćnih mora, o talasima i magmi, o džinovskim životinjama i malim ljudima. A sve to uz igranje kola. Ovo je projekat kakav bi Bugari pri državnim vrhovima trebalo da oberučke prihvate, jer na savršen način ilustruje sve lepote i mogućnosti domaće narodne baštine.
Ali nije sve u pripovedanju. Kao ilustrator, Railkova ima prilično netradicionalan strip. Usuđujem se da kažem i to da bi mogla da dominira, recimo, „Komikaze“ u Hrvatskoj ili „Stripburger“ u Sloveniji da se rodila ranije i da je plasirala radove tamo. Njen izraz definitivno nije mainstream, ali je poput „alternative“ naše (i vaše) Maje Veselinović. U prevodu, presladak je da se svrsta u grube, zajebane okvire alternative. Plus što je odabir boja funkcionalan. Railkova se ne služi previše blještavim bojama, ali ume da ih priguši do te mere da oslikuju atmosferu bez ijedne progovorene reči. Makar cela tabla bila u jednoj i po boji.
Jedna zamerka koju bih dao stripu, barem ovom mom izdanju, jeste to što je na engleskom. Naravno, postoji i bugarsko izdanje (na koje nažalost nisam naišao), ali sama činjenica da „Grozen“ štampa bilingvalno govori dovoljno o tome koliko domaća publika čita stripove. A garantujem da je englesko izdanje rađeno za promovisanje stripa stranim izadvačima i publici. Što razumem, ali što me dodatno rastužuje.
Ali dokle god me to rastužuje, veseli me činjenica da su „Čuvari sunca i meseca“…pa, činjenica. Da materijalno postoje. Da je Railkova objavljeni autor sa pedigreom i potencijalom za još ovakvih priča. Ako se nađete u Bugarskoj (ili znate kako da naručujete online knjige odatle), obavezno obogatite biblioteku ovim stripom. Čisto da se uverite kako domaća kultura može da dominira, pa makar na ovako bajkovit i simpatičan način.
