Kule od peska –
Frederik Peters, Pjer Oskar Levi
Znate, kada čujete fantastika, ne bi trebalo da pomislite isključivo na svemir, robote, vanzemaljce ili čarobnjake, magiju, vitezove, fantastika je mnogo više od toga. Fantastika je nalik lepezi u ruci gejše – dok je skupljena deluje nezanimljivo i jednolično, međutim raširena lepeza em pokazuje paletu svih boja, em daje samo nagoveštaj lica iza nje. Tako i gore pomenute stvari kriju pravo i zavodljivo lice fantastike, koje možemo nazvati spekulativna fikcija, fantazija ili fantazi. Poslednji izraz se jako često koristi i da označi epsku fantastiku, što je krivo, jer je to izraz za onu najzavodljiviju vrstu žanra koju ne možete da smestite u neku usku odrednicu, a i kad biste hteli ne biste mogli. Ova vrsta fantastike vas i tera da volite žanr, baš kao kad zavirite iza lepeze i vidite oči pune obećanja, e baš tako ste izgubljeni kad jednom zavirite iza robota i magije. Prava, istinska fantastika će da osvetljava vaš put paletom boja do kraja vašeg bivstvovanja na ovom sivom svetu. Jednu od takvih priča bi vam mogao ispričati i ovaj strip, pošto je naime sasvim iluzorno smeštati ga u bilo koji podžanr i odrednicu, ali hajde da vidimo šta to lepeza krije u ovom slučaju, da li će nas očarati ili razočarati.
Pjer Oskar Levi, je do sada bio filmadžija koji je karijeru gradio na dokumentarcima. od kojih vredi pomenuti Znam da nisam upravu ali pitajte moje drugare, reći će vam isto što i ja, koji je nagrađen Zlatnom Palmom za najbolji kratki film. Ovo je njegov debi u svetu stripa.
Frederik Peters je autor stripa Plave pilule, koji je adaptiran za film, gde je i upoznao Levija, kao i Pahidermai smatra se andergraund crtačem.
Kule od peska – Za početak prizor koji posmatramo bez reči, divan letnji dan, uvala sa prekrasnom plažom, prelepa devojka koja se kupa sasvim naga i voajer koji deluje prilično nervozno. U posmatranju ga prekida dolazak prilično harmonične i blage porodice, te se on sav rastresen udaljava, unoseći nemir u neke od pridošlica. Ljudi počinju da se opuštaju, nalaze devojčine stvari, ali od nje ni traga, ni glasa. Potom plaža dobija nove stanovnike, jednu mnogo manje harmoničnu i tihu porodicu, koja svojom larmom i neslaganjem potpuno narušava mir uvale i plaže. Mirni deo plaže, posmatramo roditelje kako razgovaraju o deci i mama zaključuje da nešto nije u redu, ali pošto je nemoguće… Buntovna devojčica nailazi na voajera i započinje razgovor sa njim, dok ostatak porodice pronalazi plutajuće telo devojke s početka. Tu dolazi do upoznavanja dvaju porodica. Pošto su svi okupljeni muškarci sumnjiče voajera za ubistvo, ali kako je jedan od njih lekar, pomaže mu sa problemom koji ima, potom zove policiju. Tu se dešavanja ubrzavaju, bakuti je loše, mama je sve zabrinutija za sinčića i stižu novi ljudi na plažu. Stvari postaju očigledno čudne i neobjašnjive, vreme na ovoj plaži drugačije protiče, menja ljude i njihove želje. Pošto polako shvataju šta im se dešava, na razne načine se nose sa tim, od teorija zašto, do pokušaja odlaska. U principu, videćemo ubrzane živote i kao i u stvarnosti, neke koji su ih iskoristili, neke koji su ih protraćili.
Dakle, filmadžija u stripu i to je na momente jasno, jer autori toliko teže vizuelnom, nimalo se ne oslanjajući na nagoveštaj, sve što su hteli da nam kažu jasno su i prikazali crtežom. Priča je interesantna sa aspekta nemanja vremena i kako se nositi sa tim, te uzaludnosti življenja u modernom svetu, pošto sve što nam treba već imamo i stvari poput novca su samo okovi odnosno produkt tog modernog sveta. Ali puna je rupa, prosto petogodišnjakinja ni u kom slučaju ne ume da izgovori neke od stvari koje jeste izgovorila, jer iako u telu odrasle žene ona i dalje ima samo pet godina. U redu, recimo da postoji nagonsko i životinjsko znanje o takvim starima, ali autori bi morali da znaju da je opstanak nagon iznad svih, dok su se ljudi na plaži su se samo pomirili sa neizbežnim. I pored ovih mana, crtež je specifičan, sasvim dostojan jednog andergraund crtača i treba ga videti, kao i priču koja ima svojih dobrih trenutaka. Očigledno je da nisam previše zadovoljan izvedbom, no ideja je vredna pažnje i jako interesantna, a kako jedan od debitant u ovom mediju, valja mu ipak dati šansu da se dokaže, ko zna možda smo upravo videli rađanje velikana, budućnost nam još nije znana, i zato…. Uronite u Kule od peska gde peščani sat ubrzano curi.
Autor: Kristijan Šarac
[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 16/06/2016]
