ž. a.r.
župa donjogrbička
( odlomak iz pesme ž.r. : „skica za jesenju sonatu“)
uselila se tuga u večernje sate
pa mi se čini
sve hoće da mi te ukrade
ova jesen
njeni plodovi žuti
da im kraljica budeš
ili ljubavnica
da ih štitiš od venjenja
ti kurvo vitonoga
ljubavi moja
pale se svetla
u ulici prištinskoj
u ovom delu sveta
noćas će padati
kiše i zvezde
i biće mestimično tužno
živote ništarijo
koga da volim posle Ane
napiću te noćas kao podlo štene
i baciti u arenu
neka te rastrgnu divlje zveri
i vetrovi
koga je briga za takve huligane
u bifeu sušica
otimaju se pijanci
oko prazne flaše
a napolju kiše liju
kiše oktobarske
niz prištinsku
kolubarsku
staru čelopečku
kao da su se sve mutne vode
ovoga sveta
slile iz neke đavolje materine
nad ovaj ubogi grad
čuješ li Ana
vetrovi povijaju stare kestenove
slutim smak sveta
potop
jer sudaraju se planete iznad žeželja
i modri zidovi noći
ruše se nad gradom
reži jesen
pritešnjena
uskim ulicama kragujevačkim
reži kao pseto
