Umetnik danas je ništa drugo no zarobljenik svoje slobode. Kroz sliku se moze plasirati i ona nagonska sila od strane nesvesnog, tako se preko slike može mnogo saznati o autoru.
U ovom slučaju se odmah može reći da se povlačim u lični unutrašnji svet. Kontrola u sebi a želja da se oslobodim iz stega standardnog i svakodnevnog, bez opterećenja. Da kroz sliku prikazem lepotu življenja i oslobodim se krutnosti života.
Poznato je da je crvena boja pobuđuje čula i emocije, to je boja strasti, ljubavi, požude, isto tako je boja bola i krvi.
Kroz sam kolorit, način komponovanja, preko igre svetlosti i senke, želim da naglasim raspoloženje i unutrašnje stanje. Svaki potez, svaki akcenat se može doživeti kao izraz svesti i kao izraz straha, delovanjem kojim težim i doživljajem iz kog proizilazi i nastaje. Gotovo sve slike su autoportreti, u želji da stvorim sopstveni svet, da prikažem lepotu u trenutku u kom ona biva zabeležena, i da je na taj način učinim večnom. Postavljanje emocija i intuicije ispred razuma.
Slika „Crveni zanos“ je početak serije slika na istu tematiku.
Slikajući ljubavnike u zanosu, sam čin vođenja ljubavi, u težnji da na jednoj dvodimenzijalnoj površini vođenje ljubavi dobije novo značenje.
Ko je ona? Sama slikarka, greh,svetica ili grešnica.
Ona je sve to u jednom, ona je ono što on budi u njoj.
On je neko ko je ubija i oživljava jednim poljupcem, jednim dahom i dodirom. Dok je grli svojim rukama, njeno srce doživljava čitava orgazam emocija.
