Ne zaboravite da navijete vašu mehaničku bubu štetočinu
Paranoična percepcija slika prošlih i sadašnjih propadanja izazvana svim i svačim a pre svega glupošću i smradom u koji dostojanstveno, sa osmehom i nemim jaukom tonemo
Relaksirajuća, aperitiv pesmica za početak
KONTROVERZNI BIZNISMENI
arogantne neznalice
cice mice – ulizice
čankolisci – nametljivci
prepodobni prevrtljivci
lažljivi – kradljivi – potkupljivi
uvlakači – potkazivači
preletači – podmetači
poltroni – pioni
cinkaroši – drparoši
intriganti – denucijanti
buzdovani – prevaranti
doušnici – poslušnici
spletkaroši – podmitljivci
muvare – jajare
tasteri – tračeri
drukeri – šlajferi
vođe amateri – plaćeni volonteri
rekla kazala – uzimala davala
Počelo je tako što su na zidovima, tarabama, trafostanicama, kontejnerima, osvanule slike nasmešenih proroka, čudaka i ludaka, mesija, vidovnjaka, mađioničara…
Kuhinja nove srpske budućnosti počela je da radi.
Svi su nudili savršene recepte Velike Srbije sa manje ili više krvi, sa morem ili bez mora, sa ostrvima, bez ostrva.
Onda su noćni portiri, lakeji, lift bojovi, majstori, kokošari, doušnici, cinkaroši, jajare, prevaranti i ostali polusvet, obukli uniforme raznih boja i značenja a germani, turci, kauboji i ostali zadovoljno su trljali ruke jer je balkanska fabrika smrti opet započela sa radom.
Bile su devedesete,nismo ni slutili da ulazimo u crni lavirint smrti i bede iz koga dugo ili nikada više nećemo izaći..
Apokaliptične vragolije buba štetočina, plehanih strašila i gusara, kao svaki eksperiment počele su bez velike najave ili mi nismo na pravi način protumačili vidljive znake zla kraj puta kojim smo pošli, zla koje je razjapilo svoje čeljusti nad nama.
Šarlatani svih vrsta, ekvilibristi i trafikanti, poveli su nas uz „usku stazu planinsku“ pored ponora i vrleti, da gradimo novu istoriju, nas, potomke Obilića i Mišića, vitezova i gedžovana. Klimale su „na čelu kolone“ Domanovićeve Vođe a za njima mi, verni sledbenici svake propasti, mi, bezglavi mitski pas zvani „narod“ koji uvek i pred svima blentavo vrti repom uvek željan da oglođe još jednu kost.
Malj u rukama naše braće bio je spreman, vrbe ozelenele, veselo podvriskivanje austrijskih konjušara najavljivalo je krvave svadbe I božiće a bosanski lonac se lagano zagrevao.
Švabe su već videle Jadran na svojim razglednicama, Turci oštrili jatagane za kaurske glave a naš bašibozluk rastrčao se po svetu zavlačeći se pod rep svakome ko bi izvadio šaku dolara.
Na miris dolazeće krvi širile su se nozdrve đavoljeg okota onih koji vekovima prave krvave pirove na tuđim pragovima, koji su uništili i istrebili stare civilizacije i ugurali svoje štrokave zadnjice u njihove zlatne stolice. Krvni sledbenici svih sumanutih psihopata koji su pobili milione i opljačkali, oteli, sve što su vredni i mudri narodi stvorili i stekli. Samo što sada nisu seli u svoje brodove i aeroplane, zajahali svoje dorate i kulaše već su zaseli pred kompjutere i zabalusano, radosno poput dece, započeli igrice u kojima smo umesto animiranih likova na koje padaju bombe, i druga smrtonosna sredstva, bili mi.
Politika “kume izgore ti kesa” radila je kao dragstor. Takozvani “borci za bolju Srbiju”, “Srbiju sa ljudskim likom” u džakovima su donosili pare iz dijaspore i od stranih političara i gurali te pare u svoje džepove,na svoje račune i račune svojih svastika i kućnih pomoćnica I ljubavnica. Strani državnici i trećerazredni političari, koji su bili zaduženi za “balkansku boraniju”, zdušno su gurali novokomponovane janičare u propast a i nas sa njima.
Oživeše ponovo čitanke i lektira, oživeše ustaše i balije, kekeci i zevzeci i sve što Srbina mrzi izgmiza iz svojih smrdljivih rupa i jazbina zabalusano i željno krvi.
Za noć osvanuše ponovo novi kaplari, satnici, bojovnici i vojvode.
Rešiše da običan svet, po kratkom postupku, od vremešnih, trbušastih kancelarijskih pacova pretvore u ljute guje, terminatore, pse rata.
Svako svome utrpa u ruke, pušku, bajonet, šlem i bombe i dok trepneš evo nas u tuđim njivama i kukuruzima, pijanih i raspevanih, nesvesnih ni gde smo pošli ni šta će biti.
Zaoriše se pesme i zavijoriše barjaci, i naši i njihovi, i krete Srbin na Srbina, brat na brata. Zaigra mečka i na njihovom i na našem pragu.
Uz pesmu prigrlismo apokaliptičnu budućnost, sa maliganskom euforijom, tinejdžerski prpošni poletesmo u zagrljaj sopstvenoj propasti kao na grudi lepoj komšinici.
