Upisna politika ove školske godine 2022/2023 donela je frapantne i zabrinjavajuće podatke i činjenice. Zanati ali i gimnazije u Srbiji se polako gase.
Da krenemo od građevinske struke. Smer izvođač osnovnih građevinskih radova (zidar, tesar i armirač), ove godine, na primer, uopšte nije bio u ponudi za listu želja. Razlog je zato što prethodnih godina niko nije pokazivao interesovanje za ovaj smer. Postavlja se pitanje celoj branši da li se na ovaj način ukida ovaj građevinski smer i to u trenutku kada se u našoj zemlji gradi kao nikad do sada? Da li to znači da ćemo u narednom periodu uvoziti radnu snagu ovog profila iz zemalja trećeg sveta poput Indije, Pakistana, Filipina, Malezije i tako dalje? Ko je kriv! Da li je napravljena analiza? Da li su preduzeti koraci za oživljavanje ovog profila? Da li je išta urađeno kako bi se deci on prezentovao i na taj način ona zainteresovala i kako bi im se predočilo koji su benefiti od upisa na ovaj smer.
Gospodo iz ministarstva, direktori građevinskih škola, pre više godina, naši majstori građevinske struke su bili najtraženiji kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Da li je neophodno da pominjemo sve njihove poduhvate širom sveta počevši od zemalja severne Afrike, preko zemalja Azije, pa čak do Amerike i Kanade? Pitamo vas šta dalje? Hoćemo neko objašnjenje. Takođe, smer dekorater zidnih površina (moler) je pred gašenjem, pa se postavlja pitanje ko će da kreči i radi dekoraciju zidova. Da li ćemo i za ovo uvoziti radnike.
I kožarska struka postavlja pitanje ko je kriv? Da li Ministarstvo, direktor ili kolektiv zato što se gasi jedna od najznačajnijih struka u Srbiji? Zašto je za obućara upisan samo jedna učenik od 15 koliko je bilo predviđeno za upis u ovu školsku godinu? Galanterista kože, takođe, samo jedan učenik. Tehničar modelar kože nije upisan nijedan učenik. Tehničar dizajner kože samo devet učenika. Kad pogledamo ove brojke, vidimo da je čitav kožarski zanat u Beogradu upisalo svega 11 učenika. Postavlja se pitanje da li će već sledeće godine i ova škola biti ugašena? Zašto niko ne snosi odgovornost? Zašto niko ne reaguje? Zašto nema plana i programa za obnovu ovih smerova? Zašto se ne radi na prezentaciji ovih škola i smerova?
Svedoci smo da se reklamiraju i promovišu samo IT škole, kako državne, tako i privatne, dok pojedine zanatske škole u potpunosti odumiru. Gospodo koji se bavite preradom i završnim radovima na koži, probudite se.
Brodarstvo je takođe na izdisaju. Da li je za ovo potonuće krivo Ministarstvo, direktor ili kolektiv? Smer brodomehaničar je ove godine upisalo samo dva učenika. Brodo mašinski tehničar svega tri učenika, građevinski tehničar za hidrogradnju samo dva učenika. Nautički tehničar je upisalo 22 učenika. Ukupno 29 učenika u čitavoj školi. Kao što primećujete i možete da izvedete zaključak da ova tri smera ne mogu da formiraju jedno odeljenje. Šta ćemo sad, gospodo? Brodarstvo, naročito rečno, je u ekspanziji. Ogromne pare su uložene u čišćenje korita Dunava i Save kako bi one bile plovne do ušća u Crno more, ali ko će raditi na brodovima koji će sve više ploviti ovim rekama? Da li ćemo i tu uvoziti radnu snagu?
Neodgovornost i nesposobnost ne bi više trebalo tolerisati, a oni koji trenutno vode obrazovanje, koji su zaduženi za srednje obrazovanje i srednje škole, bi morali da se povuku.
Poljoprivredna struka je jedna od najznačajnih oblasti u Srbiji, ako ne i primarna s obzirom na strukturu i opredeljenje naše zemlje koja je prevashodno poljoprivredna zemlja i ima širok spektar proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. U odnosu na bilo koju drugu zemlju koja se bavi poljoprivredom, poput Holandije, Srbija je bukvalno na početku, može se reći u povoju. Umesto da se radi na osposobljavanju stručnog kadra kako bi poljoprivredni potencijal naše zemlje bio maksimalno iskorišćen, kod nas imamo situaciju da ova zanimanja u srednjem obrazovanju u potpunosti odumiru. Na primer smer poljoprivredni tehničar u školi u Barajevu upisalo je svega pet učenika, rukovodilac poljoprivredne mehanizacije samo jedan učenik. Ništa bolja je situacija i u drugim poljoprivrednim školama. Smerovi pekar, mesar takođe imaju deficit učenika, a u većini škola se upisalo po svega par učenika.
Gospodo iz Ministarstva, predlažemo da se formira odeljenje pri Ministarstvu za poljoprivredne škole koje bi se bavilo promocijom i poljoprivrede i stočarstva i približilo ove obrazovne profile učenicima.
Mašinstvo je takođe deficitaran obrazovni profil. Smer bravar i zavarivač je upisao izuzetno mali broj učenika, kao i druga zanimanja mašinskog smera poput industrijskog mehaničara, operater mašinske obrade samo dva učenika i tako dalje. Izuzetno slaba upisna politika.
Mi želimo da se tokom letnjeg raspusta uradi ozbiljna analiza, takozvana bela knjiga, da se utvrdi kretanje upisa i predlože koraci za dalje funkcionisanje i razvoj ovih struka i obrazovnih profila i nađe pravo rešenje da Srbija ne bi bila primorana da uvozi sve više radnika.
Kako stvari trenutno stoje biće nam potrebno poznavanje više stranih jezika da bi izvršili osnovne popravke u kući ili stanu.
U Beogradu,
20. 7. 2022. god.
S Poštovanjem,
Milorad Antić-Predsednik FSSŠB
