Draga Lutkoljubice, nedavno se završio 8. Međunarodni konkurs koji si organizovala za decu različitih uzrasta, na tvojoj Fejsbuk stranici. Kako si zadovoljna odazivom dece i kvalitetom radova?
Na konkurs se odazvalo preko tri stotine dece, u tri kategorije: likovni rad, literarni rad i dizajn. Kao i na dosadašnjim konkursima, kvalitet radova je bio na visokom nivou i žiri nije imao nimalo lak zadatak da od pristiglih radova odabere najbolje.
Apsolutna pobednica konkursa je sedmogodišnja Dunja Košuljandić iz Šida koja je nagrađena zlatnom medaljom i lutkom Srećkicom, napravljenom po njenom dizajnu. Ona je osvojila i najviše glasova publike na Fejsbuku. Zahvaljujući svom talentu za crtanje, pisanje i glumu, Dunja osvaja mnoge nagrade na takmičenjima, te sam sigurna da je pred njom svetla budućnost.
Prvo mesto u kategoriji “likovni rad” osvojila je izuzetno nadarena Anđela Jovanović iz Prokuplja. Ona redovno učestvuje na likovnim konkursima i svaki put iznova fascinira svojom maštovitošću i darom za crtanje. Samo za ovaj konkurs, nacrtala je tri sjajna crteža i nagrađena je zlatnom medaljom.
Prvo mesto u kategoriji “literarni rad” osvojila je višestruko nagrađivana mlada poetesa iz Niša – Jovana Glidžić, kojom se ponosi čitav jug Srbije. Ona već dugo ostvaruje zapažene rezultate na književnim konkursima širom zemlje, a prošlog meseca je dobila specijalnu nagradu „Za izvanredne rezultate postignute u oblasti kulture i umetnosti i za promovisanje pravih vrednosti među mladima“.
U kategoriji “dizajn”, zlatnu medalju je osvojila Rina Repčak iz Kule koja je i na ranijim konkursima bila nagrađivana za likovni rad. Njena kreativnost i istrajnost zaslužuju sve pohvale.
Da li pripremaš naredni konkurs?
Deveti konkurs je već raspisan u tri kategorije: likovni rad, literarni rad i kostim. Tema ovoga puta glasi “Kada đaci postanu vilenjaci”. Radovi uveliko pristižu, ovom prilikom pozivam roditelje i kolege iz prosvete da prijave svu zainteresovanu kreativnu decu od 6-13 godina, najkasnije do 25. decembra.
Koji su tvoji dalji planovi i ideje u vezi dečijih konkursa?
Polako pripremam materijal za knjigu koju planiram da objavim naredne godine, o nagrađenoj deci sa mojih konkursa. Tu će se naći lutke koje sam za njih napravila i druge nagrade koje su dodeljene najoriginalnijim učesnicima. Naravno, biće tu i moji dragi prijatelji, kolege pisci i učitelji koji su donirali svoje knjige, slike i druge rukotvorine. Svi dobri ljudi koji su dali svoj doprinos na mojim dosadašnjim konkursima, zaslužuju da se nađu u knjizi koja će obeležiti dvogodišnji period dečjeg stvaralaštva i besprekorne saradnje ljubitelja detinjstva, tokom pandemijskih uslova.
Da li je tačno da planiraš i izložbu dečijih radova?
O da, razmišljam o tome mesecima. Uprkos mojoj želji da se to desi mnogo ranije, rešila sam da sačekam da zaokružimo deset konkursa. Ako sve bude kako treba, u Novoj godini ćemo se svi okupiti na izložbi nagrađenih dečjih radova. Još je rano da pričamo o tome, ali svakako idemo tome u susret.
Znamo da u radu sa decom pronalaziš inspiraciju. Do sada si objavila tri zbirke pesama za decu različitih uzrasta i dramski tekst koji je prošle godine nagrađen za najbolji originalni dramski tekst za decu. Da li ćeš nas uskoro obradovati novom knjigom poezije za decu ili će to možda biti još jedan dramski tekst?
Tako je, deca su moja najveća inspiracija i motivacija. Za njih svakodnevno pišem, ali smatram da ne treba žuriti sa objavljivanjem knjige. Bog to sam nekako uredi. Na kraju krajeva, mnoge moje pesme su objavljene u zbornicima poezije za decu i odrasle, volim biti deo tih neprocenjivih riznica. Od nedavno pišem i bajke, jedna od njih će se uskoro naću u Antologiji savremenih autorskih bajki, na makedonskom jeziku.
Inače, u poslednje vreme često pišem socijalnu poeziju na engleskom jeziku. Putem Fejsbuka sam ostvarila divna prijateljstva sa kolegama piscima i novinarima iz različitih zemalja, te su moje pesme objavljene u izvesnom broju stranih novina, gde su prevedene sa engleskog na: italijanski, španski, nepalski i druge jezike.
Hajde da malo razgovaramo o lutkama. Da li trenutno radiš na nekoj lutkici?
Da, upravo završavam dve lutke za jednu učiteljicu iz Crne Gore i potom ću početi sa izradom lutaka za vrtić u Irigu. Radujem se kada moje lutke putuju u druge gradove i države… Mada, kada posmatrate svet srcem – kao što to čine deca, vidite da nema granica i da smo svi povezani pod ovim nebeskim krovom.
Koja lutka ti je najdraža od svih koje si do sada napravila?
Najdraža mi je lutka urađena po liku Desanke Maksimović – omiljene mi pesnikinje. Posebno mi je drag i lutak Pažljivko, zbog znanja koje prenosi deci o bezbednosti u saobraćaju, a što je veoma važno za decu predškolskog uzrasta sa kojom radim. Tu je i čarobni duh iz kape i još neke lutke koje sam izrađivala sa posebnom emocijom za drage mi ljude.
U čemu više uživaš, u izradi lutaka ili u animaciji, odnosno dramatizaciji sa lutkama?
To je odlično pitanje… Moram priznati da više uživam u dramatizacijama sa lutkama i decom jer se tada stvara neverovatna kreativna energija, bliskost i radost koja se ne može porediti ni sa čim.
Nedavno si, na prestižnom festivalu u Crvenki, dobila nagradu publike „Dragomir Đorđević“, kako si se osećala?
Bio je to prvi put da sam se prijavila na konkurs koji skoro trideset godina organizuje “Međunarodni festival pesnika za decu Bulka” u Crvenki. Ovaj festival već decenijama okuplja najbolje savremene pesnike za decu, u cilju afirmisanja njihovog stvaralaštva i očuvanja tradicije pesništva za decu na našim prostorima. Bila mi je izuzetna čast pojaviti se na sceni gde su nastupali mnogi eminentni srpski pisci.
Na moju veliku radost, stručni žiri me je svrstao u finaliste, a potom je publika odlučila da moju pesmu proglasi najboljom. Umalo sam zaplakala na bini, zaista je bio dirljiv taj trenutak i uvek ću ga se sećati sa osmehom. Taj dan je bio poseban iz još jednog razloga, ekipa iz Niša je pobrala sve bulke.
Na skorašnjem Međunarodnom dečjem muzičkom festivalu “Ljubav naša je planeta” u Užicu, osmogodišnji Nikola Maksić je osvojio prvu nagradu za mlađi uzrast, sa tvojom pesmom “Ljubavne poruke”. Da li je to tvoja prva pesma koja je izvedena na festivalu?
Ne, to nije moja prva pesma koja je izvedena na muzičkom festivalu, ali je jedina koja je nagrađena prvim mestom. Moram vam priznati da mojoj sreći nije bilo kraja. Zahvaljujem mojoj dragoj koleginici i prijateljici, Oliveri Cvetanović iz Trstenika, koja je komponovala moju pesmu „Ljubavne poruke“.
U Aranđelovcu si, takođe, pre nekoliko meseci uzela nagradu za najbolju animaciju, je li tako?
Zapravo, u pitanju je nagrada za najbolju ulogu i oživljenu lutku koju sam dobila na Drugom onlajn festivalu lutkarskih pozorišnih predstava. Izuzetno sam zahvalna organizatorima što su prepoznali i nagradili moju opčinjenost lutkama i predanost radu sa decom.
Izrađuješ slike od presovanih latica cveća, otkud to?
Ljubav prema fitokolažu sam otkrila početkom ove godine i sve više me oduševljavaju mogućnosti koje ova vrsta umetnosti pruža. Slike od latica sam najpre darivala prijateljicama, a od nedavno pravim cvetne aranžmane u staklu, po narudžbini.
Trenutno vodiš radionice u Narodnom muzeju u Nišu?
Da, u pitanju je izložba „Hladno oružje srednjovekovne zbirke“ čiji su idejni tvorci kustosi Narodnog muzeja u Nišu. Izuzetno se radujem što najmlađim posetiocima mogu da predstavim stare zanate poput tkanja i vajanja. Zahvalnost dugujem Dušanu Hadžiću, predsedniku Udruženja „Zmajeva griva“, koji me je pozvao na saradnju. Osim što deci otvaram čudesan svet tkanja, vajanja i izrade lutaka (vezanim za srednji vek), deca na radionicama putuju kroz istoriju sa muzejskom edukatorkom – Ivanom Gruden Milentijević.
U Beogradu vodiš Magične večeri, reci nam nešto više o tome?
Moji dragi prijatelji i kolege pisci, Dragoljub Jovičić i Nada Karadžić, idejni su tvorci i organizatori magičnih večeri u Beogradu. Oni su mi ukazali veliko poverenje i čast, dodelivši mi ulogu voditelja ovih prekrasnih, nezaboravnih večeri. U pitanju je umetnički program koji je svaki put drugačiji jer uvek nastupaju neka nova lica, govore se nove pesme, izvode nove plesne tačke i performansi raznih vrsta. Nažalost, zbog posla trenutno nisam u prilici da putujem za Beograd tako često, ali želja nam je da se Magične večeri organizuju i u Nišu – kada to uslovi budu dozvolili.
Šta želiš sebi u Novoj godini?
Pre svega, želim sebi zdravlje – kao i drugima. Želim da ovaj izvor inspiracije, ljubavi i entuzijazma kojim me je Bog blagoslovio, i dalje teče kroz moj život. U radu sa decom i umetničkom stvaralaštvu, pronalazim svu sreću ovog sveta i ne bih tu ništa menjala.
Poruka za mlade čitaoce koji imaju dara za neki vid umetnosti?
Verujte u sebe, stvarajte, trudite se i taj će se trud i predanost isplatiti jednoga dana. Možda ne sutra, možda ne sledeće nedelje, ali doći će dan kada ćete biti nagrađeni za vreme, trud i posvećenost onome što volite i onome što najbolje umete da radite. Verujte u svoje snove, i nikada ne odustajte!
