Bio je sunčan septembarski dan.
Znate ono vreme kad leto produženo traje, pa se svi iščuđavamo kako je neobično toplo za to doba godine. Koferi su se danima pakovali. To je to. Beograd je bliži nego ikad…
Neću nositi uspomene, pomislih…Stvaraću nove. Neću se zatrpavati prošlošću…
Autobusi sa Kosova i Methoije put Beograda obično kreću u rano jutro, u sred nekog prostora između gluve noći i prvih jutarnjih časova. Obećao sam sebi, neću se osvrtati…Naravno, više sam na putu do stanice gledao iza sebe, nego pred sobom.
Šestosatni put trajao je godinama u mojoj glavi. Kao da sam sabirao uspehe i neuspehe, prave poteze i greške…Život ponovo počinje, novi start.
Iz nekog sna u pokušaju probudio me je glas vozača: GLAVNA STANICA-BEOGRAD.
Ne možete sasvim jasno razlučiti šta je u vašem srcu od silnih glasova koji vam se mešaju. Od ljudi koji vam nude taksi do sirene automobila i drhtanja sina od nadolazećih tramvaja.
Prva adresa na koju je trebalo da stignem bila je: Cerska 83, Vračar.
Menjale su se beogradske ulice u mojim prvim mesecima života ovde: Cerska, Oblakovska, Preševska.
Od Beograda sam očekivao jedan veliki, bratski zagrljaj. Dobio sam stidljivu podršku, nešto nalik tome da ću morati sve sam uz neku kosmičku sreću koja će mi biti slata povremeno, po potrebi.
Koferi sa kojima sa došao, bili su puni snova.Poslužili si mi kao dobro skladište za nova nadanja.Svašta je tu zatrpavano: od strahova,dilema, suza, do snažnog verovanja u sebe. Znate već kako to ide.
Jesam li Vam reko razlog dolaska? LJUBAV PREMA NOVINARSTVU.
Moj najveći resursi bili su oslanjanje na kreativnost i talenat, to se na fakultetu pokazalo kao nedovoljno, pa su dodati rad, trud iodricanje – dobitna kombinacija.
Tri godine kasnije, grad u koji sam kročio bojažljivo, poetao je moj dom. Postao je mesto najlepših uspomena mog dosadašnjeg života.
Ne razlikuje se posebno od bilo kog drugog grada, postaje poseban onda kada mu date na značaju, kada u njega utisnete sve svoje.
Ovu kratku beogradsku avanturu završavam svojom omiljenom rečeniciom o novinarstvu: Nek ni od jedne želje ništa ne bude i nek nijedna želja ne bude po meri kosmosa i nek od ljubavi prema novinrstvu samo mrva ostane, biće dovoljno.
