Noćas neka poleti ptica bezoka
S lovora u mojoj sobi
Što pupi u mašti
U kljunu neka ponese seme
Zarobljeno u meni
Na tvoje dveri neka kuca
Seme da spusti
A u kljunu mi
List lovora vrati.
Noćas neka poleti ptica beskljuna
S jablana u tvojoj mašti
Propetog u visine
U oku neka ponese uzdah
Zatočen na tvojim grudima
Na moj dlan neka sleti
U uzdah uzdah da mi pruži
A tebi vrati
Jablanovu granu.
Noćas te dve ptice nisu poletele
Jer lovor u mojoj sobi
U snu se osušio
I jablanu davno polomljene grane
A ptice zalutale
U prevelikoj čežnji
Mojoj i tvojoj.
