„Amanet mosnjanskih kiša“ u Beogradu

Multimedijalna sala, palilulskog Kulturnog centra ,,Vlada Divljan“, bila je u predveče 17. juna sasvim prirodno okruženje mnogobrojnih ljubitelja poezije. Beogradski umetnici okupljeni oko ,,Amaneta mosnjanskih kiša“, dokazali su srčanost i gostoljubivost prestoničkih književnika.

Autorka dveju pesničkih zbirki, Nerandža Kostić, zajedno sa svojim gostima predstavila je toplu i emotivnu notu pesničke leksike, koja karakteriše autorkinu poeziju.

Uvod u rominjanje mosnjanskih kiša, dočarao je sjajni mladi umetnik na gitari, Milun Šunjevarić, student Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.

Goste je pozdravila ćerka autorke, Miljana Milosavljević- menadžer u korporaciji ,,Generali“, a zatim su se nizale duševne  simfonije; od onih amanetnih, koje su iznedrile i saprale mosnjanske kiše, do lira ,,Ispod kože“, autorkinog prvenca.

O stvaralaštvu Nerandže Kostić, govorili su njeni prijatelji, pisci, pesnici i profesori: Petrica Nana Veselinović, Dobrila Anđelov, Kristina Pavlović Rajić.

Mnoštvo mladih u publici dočaralo je kolaž pesničkih kreacija, u kojima bez obzira na duboku setu dominira mladalački žar lirskog zapisničara.

Na sceni su se smenjivali vrsni umetnici, poput sjajne Nade Karadžić, koja je svojim aforizama dovela publiku do suza (onih toplih, radosnih), Dobrila Anđelov, sa svojim prološkim pesmama, pesnik Vukoman Rakočević, koji se prisutnima obratio u šarmerskom stilu boema, pesnikinja Dragana Jovanović, govorila je pesmu u akrostihu ,,Nerandža“ i najmlađa pesnikinja Jelena Spasić, sa svojom  nagrađenom pesmom ,,Dva gorostasa“.

Ne držeći se medijatorskog koncepta, pesme su navirale jedna za drugom, prožimane zvucima gitare. Jedinstvenu atmosferu upriličili su duetskom pesmom Miljana i Milun. Sećanje na Vladu Divljana, kompozicija čuvenih Idola… Pesme ,,Noć“, ,,Oprosti mi oče“, ,,Ćutimo“ …

U dva sata susreta pesnika i novih prijateljstva, stali su uzdasi, zagrljaji, smeh i poneka suza. Druženje se nastavilo prijatnim ćaskanjem i neizbežnim fotografisanjem, za večnost uspomena.

Dugo u noći treperili su obelisci đerdapskih sunaca iz Nerandžinih pesama…Dok je Dunav zgrljen Savom, neumitno oticao ka Crnom moru.