E pa, baš ovako hoću u svet da se otisnem,
i sve da potisnem.
I baš ovako hoću da šetam, na vrhu sveta,
iz kuće pravo, u papučama,
dok svetlo me zaslepljuje i vid mi zamagljuje,
da samo srcu mogu
da pustim svoju nogu,
da me odvede tamo
gde treba da postojim,
baš zato što se bojim.
Izlazak iz zone konfora leči
i on može da spreči
da mlada budem baba, da baba budem mlada,
jer život treba da se živi
ovde i sada.
Jer neću da se žalim i drugima mladost da kvarim
jednom kad ostarim.
A starost je lepa
ako se dočeka
sa uspomenama na
hrabre odluke,
velike korake,
visoke standarde,
najluđe provode,
uz puno osmeha,
a i sa dosta suza,
jer realno nam život i to pruža.
Ali ućuti, zastani,
pa uz ljubav, nadu i veru
lagano kreni u svom smeru.