spot_img

Aleksandra M. Trifunović: „Mati“ kao način života

,Mati“ kao način života

Intervju sa Aleksandrom M. Trifunović
Jednom od osnivača brenda ,,Mati“
House of MatI

Praznik Materice je pravi trenutak za intervju sa Aleksandrom M. Trifunović, jednom od osnivača brenda ,,Mati“. Ovaj brend, kako svojim naslovom, tako i namenom, svedoči važnost srpske majke, ali i majke Srbije. Aleksandra M. Trifunović, pravnik i Mia Ćalić, arhitekta svoju ljubav prema otadžbini ispoljile su na najlepši mogući način: domovinu su branile lepotom, a njihov brend ,,Mati“ postao je više od toga, ,,Mati“ je način života.

Vaš brend sam primetila na društvenim mrežama i prvo što me je zainteresovalo bio je sam naziv brenda ,,Mati“ i naziv Instagram stranice ,,House of Mati”. Možete li nam nešto više reći o ,,Mati”, otkuda ideja, ko su idejni tvorci i koja je bila prvobitna zamisao?

Aleksandra:
Vođene željom da uvek i na svakom mestu svedočimo značaj naše kulturne, istorijske i verske baštine stvorile smo ,,Mati“, moderan brend za one koji znaju ko su i odakle su. I same majke, Mia i ja, znale smo da moramo biti promena koju želimo da vidimo u društvu. Kako naša deca ne bi nosila američke ili neke druge zastave na svojim grudima, kako ne bi bili pokretni brendovi nekih papreno skupih svetskih brendova, rešile smo da pravimo odeću koja će biti više od toga.

Sama ideja o potrebi pričanja ove naše priče nastala je onog trena kada smo se nas dve, jedna Gučanka a druga Fočanka, srele u Beču, upravo kroz humanitarni aktivizam. Konkretizacija da ćemo pričati priču baš kroz modu, desila se nakon moje posete Sajmu privrede u Parizu.

Ime brenda nametnulo se samo od sebe. Obe majke, pričaju priču o majci Srbiji, maternjem jeziku i svemu onome što majka otadžbina predstavlja.

Srpski motivi u vezu na najfinijim materijalima su ono što Vaš brend čini prepoznatljivim. Ono što je najlepše jesu srpski manastiri na Kosmetu i poruke koje krase komade koje kreirate. Proslavljeni glumac Petar Božović jednom je rekao: ,,Svi smo mi s Kosova“. Božuri, Devič, Dečani, Ljeviška, Gračanica, Samodreža, Bistrica, Gazimestan… Sve su to motivi koje vidimo na odevnim komadima i rukotvorinama koje stvarate. Kako je Kosmet postao deo Vašeg života?

Aleksandra:
Zaista jeste tako. Ako ne znamo gde su nam koreni, ne možemo ni razviti krila. Volim da kažem da je Metohija naše izvorište i nadalište. Vertikala između neba i zemlje. Dovoljna je bila samo jedna poseta našoj kolevci, da mi ona postane nasušna potreba. Tek sa odlaskom na Kosmet možete osetiti tu pradedovsku, nemanjićku energiju, koja posle toliko vekova, struji nesmanjenom jačinom. I Mia i ja smo našu decu, već sa nekoliko meseci života, odvele u Metohiju i na Kosovo, kako bi se odmalena navikavali i povezivali sa tom zemljom, kojoj od rođenja pripadaju. Moje dete krstio je čovek sa velikim Č, baš iz Gračanice.

Zato nam je bilo izuzetno važno da prvu kolekciju posvetimo baš Metohiji, sa nazivom ,,Kada bi kamen progovorio’’, kako bi što više ljudi došlo u dodir sa pričom o njoj.

Druga kolekcija ,,Stopama predaka“ zadržava srpske motive i bavi se Prvim svetskim ratom. Recite nam nešto više o drugoj kolekciji i simbolici motiva koje ste predstavili na kreacijama?

Aleksandra:
Druga kolekcija posvećena je pobedi Srbije u Velikom ratu. Bilo nam je izuzetno važno da ovakvu tematiku razradimo kroz nekoliko priča: o najmlađem kaplaru na svetu, Momčilu Gavriću, ramondi, veličanstvenoj pobedi u Cerskoj bitci i drugim podvizima naših predaka, zahvaljujući kojima mi danas imamo sve ovo čime raspolažemo. Važno nam je i da naglasimo da je srpski narod pobedio u Velikom ratu. Ne slavimo Dan primirja, nego Dan pobede, jer se naš narod nije mirio, nego je uz tešku muku pobedio neizmerno jačeg neprijatelja koji je udario na ono najvažnije – na kolevke. Nemačka vlada je 1914. godine sačinila izveštaj u kojem je navela da srpski narod i srpska država više ne postoje. Ne samo da postojimo, nego smo sve više rešeni da budemo dostojni žrtve naših predaka, pa evo sada i kroz modu!

 

Šta sve proizvodi ili lepše rečeno, rukotvori ,,Mati”? Kako izgleda proces izrade jednog komada, od ideje do finalnog dela – kojem se divimo?

Aleksandra:
Na samo početku razvijanja ideje o ,,Mati“, želele smo da to bude samo i isključivo ženski brend. Prevashodno zbog toga što nismo mogle da nađemo na tržištu stvari koje su inspirisane našom baštinom, a bile prilagođene ženskom kroju, ženskoj građi. Vremenom smo asortiman proširile i na garderobu za muškarce, ali i dečicu, jer nam je važno da posejemo seme patriotizma u naše male izdanke. Kućni dekor i aksesoarni predmeti, na velika vrata ušli su u naše domove, korporacije, ali što je jako važno i domove stranaca. Jer ovu priču o nama samima, moramo pričati uvek i svuda.

Ko sve nosi i može da ponese ,,Mati”?

Aleksandra:
,,Mati“ komadi su najpre namenjeni onima koji znaju ko su i odakle su. To jeste ujedno i krilatica našeg brenda. Ali i za one koji traže svoje mesto pod kapom nebeskom, pa im možda priča o našoj svetloj prošlosti bude vodič na tom putovanju.
Modele smo krojili i šili tako da odgovaraju svim starosnim dobima i da su nosivi i na ulici i na katedri. Želja nam je da naročito mladi ljudi, pronesu ,,Mati“ kao svakodnevnu modu, jer konačno dolaze vremena kada je opet moderno da budeš Srbin. Mi u šali kažemo da nam i u imenu stoji da smo moderni – SrbIN.

 

Imale ste priliku da svoje kreacije predstavite na modnim revijama u Srbiji i inostranstvu. Kako ljudi, posebno stranci, reaguju na komade? Šta je ono što ih najviše intrigira?

Aleksandra:
Volimo da ponavljamo da se domovina brani lepotom. Zato smo i rešile da upravo moda bude naš način rodoljubivog izražavanja. Dizajn koji je karakterističan za prvu kolekciju – Metohijski krst, nacrtala je devojka koja je o Srbiji i Kosovu i Metohiji čula po prvi put upravo od nas. Jedna Filipinka, kanadskog porekla, nacrtala je sa tolikom ljubavlju i pažnjom, porušene metohijske hramove. Zar to nije lepota svega što radimo?
Predstavljanje u inostranstvu, strancima, jeste važno. Treba širiti ovu našu priču svim silama. No, stava smo, da je važnije probuditi tu usnulu iskru među našim življem, kako bi naša pokolenja bila ta koja će rasplamsati buktinju.

Koliko je važna ljubav kada nešto radite i da li je ljubav odgovor zašto je sve ono što izađe i ,,Mati” toliko lepo, jedinstveno i zrači toplinom?

Aleksandra:
Ako imamo sve, a ljubavi nemamo – ima li nas? Ljubav prema Srbiji, prema našem rodu, spojila je i mene i Miju, pa je tako nastala i ,,Mati“. Ljubav prema našoj deci, dala nam je snagu da pokrenemo brend u trenutku kada ja u kući imam mališana od godinu dana, a Mija bebu pod nedrima. Ta ljubav je bila pokretačka energija. Bilo nam je važno da našoj deci pokažemo gde smo bile, šta smo radile i kako smo se borile da predstavimo svoj rod u najboljem svetlu. Naša deca nisu genocidna deca. Ona su potomci heroja, mučenika, a neretko i svetitelja. Upamtite to!

 

Kakvu poruku šalje ,,Mati” današnjem, potrošačkom svetu? Čuvena dizajnerka Koko Šanel je rekla: ,,Moda je prolazna, stil je večan“. Kakav je Vaš pogled na modu i zbog čega se stil poistovećuje sa karakterom ličnosti?

Aleksandra:
Današnja moda je previše brza. Proizvode se nenormalne, i ako nas pitate, bespotrebne količine svega. Postali smo potrošačko društvo kojem treba sve i odmah. Mi smo brend spore i lokalne mode. Proizvodimo ograničeni broj komada, isključivo u Srbiji. Trudimo se da na taj način pospešimo i porodične proizvodnje i lokalne proizvođače. Prilikom odabira materijala dajemo svoj maksimum da budu prirodni, organski, razgradivi. Da koža u njima diše, a i da ne zagađuju prirodu. Sve je to teško postići u današnjim uslovima, ali ne i nemoguće. Borimo se. Što se stila tiče, verujemo da je on refleksija onoga što nosimo u sebi. Samo original može biti dovoljno dobar. Kopiranjem tuđih stilova, slepim praćenjem modnih trendova, nikada nećeš istaći sopstveni stil i sopstveno ja. A najlepše je ono što jesi ti. Takav kakav si.

Kakvi su budući planovi ,,Mati” i gde naši čitaoci mogu pronaći i poručiti komade iz Vaše modne kuće?

Aleksandra:
Naše komade trenutno možete poručiti preko našeg sajta ili pak instagram stranice House of MatI. Ako Bog bude dao, otvorićemo i maloprodaju. Do tada, pripremamo revije na Krfu u maju, povodom obeležavanja jubileja pobede, revije na Zlatiboru i Milanu.

 

Danas je praznik Materice, negde smo s razlogom izabrale ovaj dan da pričamo o ,,Mati” jer u etimologiji i praznika i Vaše kuće majka je figura kojoj se odaje priznanje i slavi se njena veličina u duhovnom smislu. Kako je biti majka u današnjem vremenu i da li i sami težite da budete svojoj porodici baš ona ,,Mati” koja je simbol svezemaljske i nebeske ljubavi?

Aleksandra:
Majka – biće najsličnije Bogu. Podjednako teško i danas, kada nam se deca u vrtićima u Kosovskoj Mitrovici ne bude od sirena za znak opasnosti, kao i pre sto godina kada je opasnost pretila u nekom drugom obliku. Svakako je današnjica nametnula mnogo nekih izazova na majčina ramena, ali ništa što ona ne može izdržati, jer ne bi bila to što jeste – majka sa velikim M.

Koliko je duhovnost važna komponenta svega što radite?

Aleksandra:
Kao što radimo na održavanju fizičkog zdravlja, tako je nužno raditi na održavanju psihičkog tj. duhovnog. A kako bez liturgijskog života? S Bogom svuda, bez Boga ni preko praga. To je nešto što obe porodično živimo i baštinimo, pa samim tim i reflektujemo u proizvodnji ,,Mati“ komada .

 

Na kraju našeg razgovora, šta biste poželeli sebi i svim ljudima u Novoj kalendarskoj godini?

Aleksandra:
Mir. U duši, u svetu i sa sobom samima. U svetu nemira, previranja, ratovanja na svim planovima, važno je da se smirimo, prizemljimo, prepustimo volji Božijoj, pa kako svima, tako i nama.
Srećni božićni i novogodišnji praznici,
dok je vjeka da vas sreća prati,
želi vam vaša ,,Mati“!

Nevena (Vukadinović) Milosavljević
Nevena (Vukadinović) Milosavljević
Rođena je 13. 4. 1990. godine u Novom Pazaru. Završila je OŠ ,,Stana Bačanin” u Lešku i TŠ ,,Mihailo Petrović Alas” u Kosovskoj Mitrovici. Potom osnovne i master studije srpske književnosti u Kosovskoj Mitrovici. Radila je kao novinar na TV Dankos plus u Kosovskoj Mitrovici, gde je imala svoju autorsku emisiju kulturno-obrazovnog karaktera ,,Pergament”. Član je UNS-a. Kao nastavnik srpskog jezika radi u srednjoj Medicinskoj školi u Kosovskoj Mitrovici i u OŠ ,,Dositej Obradović” u Kosovskoj Mitrovici. Saradnik je izdavačke kuće ,,ASoglas” iz Zvornika i član humanitarne organizacije ,,Srpska nit” iz Podgorice i lektor sajta ,,Zločini nad Srbimaˮ. Na portalu ,,Riznica bogoslovskog života” ima svoju rubriku za duhovnu poeziju, a na portalu ,,Kinonija” urednik je rubrike koja je posvećena svetinjama na Kosovu i Metohiji. Piše poeziju, prozu, eseje, kritičke osvrte. Dobitnica je četrdeset međunarodnih nagrada za poeziju. Najmlađa je dobitnica nagrade ,,Lazar Vučković” na 56. pesničkim susretima 2024. u organizaciji ,,Panorama” – ,,Jedinstvo”. Nosilac je nekoliko posebnih priznanja: ,,Zlatna značka“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije 2024. godine, ,,Orden kneza Nikole Vasojevića” za očuvanje epske tradicije i ,,Zlatna povelja“ za doprinos u kulturnoj saradnji i književnosti od Udruženja književnih i drugih stvaralaca ,,Sjeverac” iz Podgorice, a njena zbirka pesama ,,Istočnik” nagrađena je priznanjem ,,Knjiga godine” u izdavačkoj kući ,,ASoglas” za 2020. godinu. Autor je dve zbirke pesama ,,Istočnik“ i ,,Duhovnice“, u pripremi je treća ,,Oči mučenika“. Sarađivala je kao lektor, recenzent i urednik na 112 izdanja knjiga, među kojima su i nastavni priručnici, rečnici, zbirke pesama i priča, romani, zbornici, slikovnice. Njena poezija i minijature prevođene su na ruski, mađarski, engleski, francuski i nemački jezik. Objavljivala je poeziju, prikaze i naučne radove u časopisima širom Srbije i regiona (Bdenje, Saznanje, Tokovi, Suština poetike, Književne novine, Nova Zora, Stremljenja, Tok, Petruška nastamba, Sizif, Dr Filstud, Srebrni vijenac, Nekazano, Tokovi, Glas Eparhije Niške i mnogi drugi). Društveno je angažovana već godinama kao član žirija za poeziju i prozu u Srbiji i regionu, kao i na opštinskoj i okružnoj smotri recitatora ,,Pesniče naroda mog” u Kosovskoj Mitrovici. Sa suprugom Petrom i troje dece živi u Zvečanu.