Svako ima svoju omiljenu ličnost. Zamišljam taj glavni pravac, kao veliku reku, koja nas nosi. Ako umemo dobro da plivamo, to putovanje će nam biti zadovoljstvo.
Često smo imali priliku da čujemo odrasle kako govore o vremenu. Nama, deci, je ponekad to smešno i nejasno, ali pošto se bliži kraj četvrtog razreda, možda bi trebali malo i o tome da počnemo da razmišljamo. Četiri prelepe godine. Bezbrižne, a protkane naizgled malim, sitnim obavezama, koje su u nama probudile odgovornost. Nije to jedina lepa osobina koju smo stekli tokom školovanja. Onako drugarski, nenametljivo, učitelj je od nas napravio bića, koja umeju da prepoznaju osećaj vezanosti druga i drugarice.
Kao treptajem oka, od klupa prvaka kojima se menjaju zubi, sledećeg septembra bićemo petaci. Toliko dana sa našim dragim učiteljem prošlo je neverovatno brzo.
Nećemo žaliti i uvek ćemo biti zahvalni na veoma važnim stvarima kojima nas je naučio. Kada je temelj dobar i kuća će biti dobra. Naučeni smo da budemo dobri i osećajni ljudi, koji se smelo hvataju u koštac sa svojim obavezama.
Zato ova staza duga četiri godine nikako nije kraj. To je samo početak životnog puta, ali posut zlatnim česticama nezaborava.
Autor: Aleksa Tanasijević
Odeljenje IV/1
Učitelj: Zoran Todorović
OŠ „Radoje Domanović“ Kragujevac
