Da, dužni smo da odgovorimo, (a mnogi od vas su se verovatno lako i dosetili) naslov epizode koje smo se onako živopisno podsetili u prethodnom prilogu je „San zimske noći“ – 23. po redu u redovnoj ediciji. u njoj je Alan, uz malu podršku Nosonje, opet pokazao zavidan kapacitet da se izbori sa nekolicom opasnih protivnika, makar i pojedinačno redom, te se ozaren uspehom, hm, vrati u svoju slavnu bazu u Njujorku.
Ono što sad sledi je osvrt na jednu od epizoda koja se pojavila nekoliko meseci kasnije, „Superhik razbijena boca“ (Il fiasco spezzato), u oktobru davne 1971. Superhik je jedan od glavnih neprijatelja grupe TNT i jedan od najživopisnijh antiheroja u stripovima uopšte; često smo ga sretali kako preispituje svoje težnje i principe, prebira uspomene, i pritom deluje jako emotivno (skoro da se čovek sažali!). O ovoj individui ćemo drugom prilkom reći nešto više, zasad je dovoljno da napomenemo da je ovde reč o završnici trodelne avanture u kojoj se on prvi put pojavljuje – u pitanju su epizode 26 (Superhik – jedan od prvih AF megahitova), 27 i dotična pod brojem 28. Superhik se inače često pojavljivao u ovakvim trilogijama, a ponekad su to samostalne epizode, ili spreg od dve epizode. Ovo je njegov klasični imidž superotimača sa ubitačnim zadahom od pokvarenog vina, koji krade bednim, prljavim i nekulturnim siromasima da bi darivao uglađene bogate! (Čak ni vajr koji je, nakon razumljivih peripetijama u shvatanjima, dobio pristojnu nagradu za jedan spomenik Superhiku, nije stigao da uživa u svom novcu, jer mu ga je upravo ovaj idol oteo, smatrajući da bogati ne treba tek tako da se razbacuju troškovima!) Naši junaci su se nedvosmisleno uverili u dvostruki identitet naizgled skromnog čistača ulica koji se povremeno preobrazi u velikog antiheroja. Da ne zalazimo previše u detalje, ova epizoda mi je svojevremeno prijala kao jedan od primera trijumfa pravde nad jednom velikom društvenom opasnošću (barem privremeno) i nosila je neku zgusnutu atmosferu trke, potere i raznih vidova uzbuđenosti – zbog tog uspešnog hvatanja velikog izgrednika valjda i deluje dosta pozitivnije od većine drugih epizoda o Superhiku… Tu je opet briljirao ser Oliver koji je nakon finalne trke zadao završni udarac ovoj alkoholizovanoj napasti, a nenadano srećemo, po drugi put u istorijatu ovog stripa, gospodina Lampa koji spravio serum za neutralizovanje dejstva alkohola – Lamp je Alanov znanac iz jedne od prvih epizoda, ali osim srdačnog susreta njih dvojice, ne bi se reklo da je doživeo neku preteranu zahvalnost i poverenje ostalih članova grupe TNT; stoga on odlazi dalje da radi kao čovek sendvič, bez naslućivanja kad bi smo ga mogli ponovo videti, a kad promine još nekih 50-ak epizoda, uverićemo se (počev od Podružnice) da čemo ga svakako dovoljno sretati…
Ovo je značajna kritika društva – kojom se „Alan Ford“ inače često služi, po kojoj se vidi kako vlast i zakon štite bogate i moćne, i one koji ih ispomažu (u ovom slučaju Superhika), ali dovoljno je da nekim sitnim poremećajem bude zagreban njihov utvrđeni svet, pa da odmah okrenu ćurak, sa sve uzdrmavanjem javnog mnjenja! Naime, ser Oliver prerušen u Superhika je odvažnim upadom u prodavnicu starina povratio omiljena kolica Broja Jedan koja je Superhik poklonio imućnom trgovcu, a ovim potezom se postigao još jedan vrlo bitan efekat – establišment se okrenuo protiv Superhika koji je, zamislite, zaboga, ovog puta pokrao bogataša!?! Sledi puna podrška gradskih i drugih autoriteta akcijama policije, dok pravi Superhik svojim novim istupima ponovo ne povrati poverenje bogatih, i… Gradski oci bivaju zatečeni novim pozivom moćne face iz senke koja im nalaže da smesta obustave poteru, jer njihov zaštitnik ipak na „pravoj“ strani! Da, u ovoj trilogiji izranjaju ličnosti, zapravo jednodušna pojava, odbojnih, prasolikih gradskih otaca, a upoznali smo i inspektora Broka, koji je nakon dugogodišnje skromne karijere najzad dočekao (ne)zasluženi trijumf, kad mu je glavar grupe TNT predao Superhika!
