Dakle, Alan Ford u nekoj aktuelnoj fazi – status izdanja: aktivno – kao što smo nedavno zaključili… Pa, da se nadovežemo još malo. Jedna od novina u formatu je i činjenica da posle broja 650 nove epizode sadrže nekih 90 strana, umesto do tada uobičajenih 120! Ostatak prostora popunjavaju kraća ostvarenja, uglavnom plod saradnje M. Bunkera sa drugim crtačima, kao što su bile tri pričice koje je nacrtao Đampaolo Kjes (Chies), predstavljene u prezentaciji broja 659, tu su npr. i radovi Marka Nicolija, reklamni materijal i razna obraćanja uredništva… Broj 659 se našao umetnut između događaja koji povezuju brojeve 658 – „lL Gioco delle parti“ i 660 – “lL Piano di Putifarre“ Prvi naslov bi se verovatno mogao slobodnije prevesti kao Igra sukobljenih (interesnih) strana – da se ne ispričavamo mnogo, ne bih mogao biti precizniji sa svojim italijanskim, pogotovo bez neposrednijeg udubljivanja u kontekst priče!)
Prema nekom sažetom, a i skeptičnom prikazu na stranicama magazineubcfumetti.com., naš par protagonista se našao u sred neke afere u Rusiji, pri čemu se pojavljuje motiv hemijske olovke sa čudesnom atomskom moći (!), tu je i čudno ponašanje američkog agenta Vilsona koji bi da promeni stranu, zatim san Alana i Minuet kako će biti obešeni, te njihovo bekstvo iz Rusije, itd. itd… A odakle nam beše poznato ime Putifar? (ital. Putifarre) Ako se baš sad i ne prisetimo, nekim traganjem/ guglanjem (pazimo, u nekom starijem prevodu, prema grčkom obliku, nađe se i kao Petefrije) dolazimo do starozavetnog lika u kontekstu dogodovština Jakovljevog sina Josifa, no, nebitno sad… Ovo ime je jednostavno upotrebljeno kao mala parodija na ime ruskog predsednika Putina, pri čemu u jednom kadru jasno vidimo i kako se Alan rukuje s njim! Naravno, iz pomenutog razvoja stvari zaključujemo da taj susret baš neće ostati prijateljski, odn. saveznički… Inače, za grafičku stranu broja 658 pobrinuo se Alfredo Boskini (Boschini), a za 660 kao crtač se pokazao Luka Espozito – reklo bi se nešto vičniji klasičnom alanfordovskom stilu.
Broj 661 – Zaronimo u prošlost („Un tuffo nel passato“) jednostavno predstavlja dvobroj u kojem su ponovo izdate dve starije epizode, što ponekad zaista nije loša ideja! U pitanju su epizode Devojka zvana Brenda (da, Alanova nesrećna ljubav… original 98) i Tajna svinjske šunke (orig. 111) – jedna od prvih u kojoj se pojavljuje jedan od glavnih neprijatelja Grupe TNT, Gumifleks! Obe je svojevremeno nacrao stari dobri P. Pifarerio – rad tušem: Đ. Romanini, odn. P. Kjarini.
A sada da se navratimo još malo na epizodu iz naslova. Glavnu priču (na tih 90-ak strana)
nacrtao je Luka Bonardi, viđen i kao tušer za neke Perukine radove (npr. u epizodi 657) i govori o Alanu i Minuet koji su osvojili nagradu za krstarenje. Broj Jedan, zavideći im na tome, ne nalazi ništa bolje da učini nego da se udruži sa profesorom X-Kappa-om da bi opljačkali banku, i to naoružani pištoljima na vodu! naravno, ubrzo su uhapšeni, što na neki način primorava Alan i Minuet da se vrate i da im pomognu. Dvojica prestupnika su osuđena, a priča se nastavlja nizom apsolutno beskorisnih događaja, očito usmerenih ka pronalaženju nekog rešenja problema, dok se ne ispostavi (barem je priređivač italijanskog priloga tako razumeo) da se radi o tome da Broja Jedan samo ‘blaženo’ sanja celu priču! Uostalom, na naslovnoj strani u najavi za sledeći broj, nazvanog „Mučno krstarenje“ (Una Crociera sofferta) možemo videti Minuet i Alana još uvek na prekookeanskom brodu.
A u ostatku prostora? Dodate su dve stare dobre priče Broja Jedan: o Bijesnom Orlandu, i o piratu Žanu Lafitu! (originalno iz epizoda Udar Munje, pdnosno Trojica iz Jume)
