[Uz malo ispravki i dopune (i malo izvinjenje), u ovom prilogu se osvrćemo na sazrevanje magnusovske faze u serijalu ‘Alan Ford’, sa nekim naglaskom na epizodi „Derbi“. Period neizvesnosti i plodnih berbi, može se odnositi na autore i izdavače ‘Alana Forda’ iz tih prvih godina i njihov promenljiv, ali neko vreme neverovatan uspeh, dok bi za same junake ovog stripa većim delom važilo, hm… doba bede, uzbudljivih avantura i sitnih darivanja]
U hronici prvih 50-ak epizoda se svakako ostvarilo sledeće: Broj Jedan je definitivno
zamenio/nadvisio Šefa kao rukovodilac, a postepeno je pokazao svoje razne ćudljive strane: osim običaja da pripoveda čudne priče iz mutne starine, a pritom i svojih, hm… nikad mladih dana, uvidelo se kako zna da bude veoma vispren i sposoban, ali i džangrizav i razdražljiv, a postepeno kako i te kako mari za to da mu se u naručje slije poneki svežanj šuškavih novčanica! Od neprijatelja, Grupa TNT je dosad već upoznala profesora Krojcera, bizarnog Tromba, opaku žensku sablast Baby Kate & Co., ali i neverovatnu zavodljivu špijunku Margo, još uvek tajanstvenog Konspiratora (jedno vreme naravno povezan sa prof. Alsarom i bivšim Trombovim pomoćnikom Stampelom), svakako Superhika…
U grupu je dospeo živopisni i ćudljivi ker Nosonja, uvideli smo kako Velikom Jabukom
upravljaju gradski oci oličeni u vidu tri prasolike persone, i koliko je pomoć TNT-ovaca dragocena raznim službama – naravno i samoj policiji, kojom rukovodi, pošteni ali uglavnom kukavni, inspektor Brok, direktno podređen gradskum ocima. Početni stil mračnog humora se postepeno ublažavao, pa već uviđamo i znatne razlike u odnosu npr. na epizodu „Kuća duhova“…
Epizoda „Derbi“, 49. po izradi i kojim ćemo se malo više pozabaviti, zaista nije tako poznata i značajna za hronologiju grupe njena priključenija kao npr. neposredno sledeća, kultna, možda i malo izvikana, „Tako je nastala GrupaTNT“,
(ili posle nje „Povratak Superhika“, ili „Arsen Lupiga“) niti deluje tako zgusnuta kao npr. „Slatka afera“, „Klavirski koncert“ i fenomalna „Bila jednom jedna nagrada“ (44. po redu izrade), ali po nekoj skoro realističnoj dinamici i estetici, i po nekom šarmantnom trudu da se nešto (pošteno) postigne u sportu, za napredak domaćinstva i radi pomoći prijatelju, uz sve razleganje propratnih emocija i odmerene dramatike, zaslužuje da radi ravnoteže i njoj posvetimo nešto pažnje…
– NASTAVIĆE SE –
