Od kad je sveta i veka na svakoj ženi najlepši je njen „Mona Liza „osmeh.On se izmamljulje kada imaš dovoljno sreće da uhvatiš onu crtu ,koja visi tu negde u vazduhu ,a koju treba da dokučiš.Da vidiš šta je njen okidač ,šta je pokreće ,kakva je u tom trenu…
Svi mudri ljudi ovog sveta ,oduvek su ukazivali na činjenicu da je Ljubav Bog i da do božanskog možeš preko nje dopreti.Ali većina nas bi moglo da preispita kako svako od nas definiše u svojoj glavi ,to… nazvaću je ovaj put –TO ili pravilnije ONA . Princip je davanje … ali kome je sad u ovom ludom vremenu zaista do davanja ?
Svi prvo čekaju da uzmu … još kada se godinama vežba da pasivnost ,ona se onda uporno ukorenjuje.Daću jedan prost primer.
Sinoć sam onako umoran ,posle 10 do 12 sati rada dnevno ove nedelje izašao ,po pozivu druga iz detinjstva ,ma kog detinstva samo,života … u jednu kafanu ,naravno.I tamo zateknem onaj stari „užasan“ prizor – na jednoj strani raspevana grupa njegovih drugara ,uglavnom ok momci ,fino se zezaju ,cela atmosfera deluje –ok. I oko stola pored nas 5 predivnih devojaka slavi dupli rođendan.
Svi su lepi ,svi su fini,raspevani … i niko nikom ne prilazi!
Siguran sam da gde god ste izašli u Srbiji ,znam da je malo drugačije preko… videli ste taj prizor .
Iskreno mislim da nešto mora doooobrooo da vas protrese iz korena da bi vas pokrenulo da spoznate šta je to život .Neću vam davati gotove odgovore ,činiti medveđe usluge ,jer sve vi dobro pametujete i sami.Mislim da je to nešto vrlo lično,što je tu negde unutar vas i to trebate naći ,jer je to ono što vas pokreće na „prave“ stvari u životu.
Ali kada vidim ovaj prizor ja dobijem poriv da se borim protiv njega! Zašto ? Zato što mi smeta ,zato što je neprirodan ,dosadan ,nekako protiv života .Ponekad se u tome osećam kao Don Kihot protiv u borbi sa vetrenjačama,a ako imaš nade to su i tvrđave,ali to je krajnje nebitno.Jer bolje je i probati ,a ne uspeti ,nego li ostati po strani u ovom tvom životu koji jedino imaš.Tu pri tom imaš dva pravca –ili ćeš probiti taj oklop kurtoazije ,gard odbijanja ,stav –„ja sam –RIBA“! I svima začiniti veze pri „spajanju“ stolova ,ili ako nemaš dovoljno energije i usmerenja ,nečaga ,“zrna“ što bi rekao Lazar u „Kosovskom boju“ odbiti kao brod o stenu i otploviti nazad se na onu svoju stolicu nazad ,sa tapšanjima drugara po ramenu i pričama … „Uh što je ona dobra …“Ali u tom slučaju ,ma koliko se svi folirali ,devojke će se vratiti kući sa sve onim štiklicama po mokrim ulicama sa osećajem – „ E bilo je super ,zezale smo se …vau …ali ipak je nešto nedostajalo da nas razdrma „! Dok momci će nastaviti do grada,još se napiti sa ostalima ,i žvakati svoje pljeskavice sa istim osećajem da nema dinamike ,razmene energije ,da su trebali nešto ovako ,onako … da trebali su … svakako!
Ajmo svi …
