Mnogi imaju neki nesvršen račun sa životom,
ali pritom život je uvek njihov dužnik.
Što ne boli – to nije život;
što ne prolazi – to nije sreća.
Rana koja se krije,
sporo i teško zaceljuje.
Čudno je, kako je malo potrebno da budemo srećni,
i još čudnije kako šesto nam baš to nedostaje.
Brak je u izvesnim slučajevima strahovita zabluda sa jedne strane,
a strahovita prevara sa druge strane.
Ko dobro čini,
od njega svako još više dobra očekuje.
Bolest je sirotinjska sudbina,
ali i bogataška kazna.
Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo
da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.
Stradanje i greh se upotpunjuju kao kalup i njegov odlivak.
Dok god ima mraka, biće i svanuća.
Najteže je čoveku kad sam nad sobom oseti samilost.
Od straha su ljudi zli i surovi i podli,
od straha su darežljivi, čak i dobri.
Žena stoji kao kapija na izlazu
kao i na ulazu ovog sveta.
Život nam vraća samo ono
što mi drugima dajemo.
