I sa levom – desnim!
Ni majčino mleko više
ne othranjuje junake.
Topuz je kriv za sve,
udarao je u prazno.
Od znoja prirodnog,
najsiromašniji žive.
Da sam država – ja,
znam ko bi propao.
Sneg ko da je leptir,
po jedan dan traje.
I kvočka manje
od ljudi naseda.
Biram radije buku,
muk je gluvlji!
Kosti odbijaju da stare
dokle god je meso crveno.
Cipele napravljene od suština,
forma žulja!
Na crtu i dišemo!
Obilazimo se ređe
i od ne tako čestog.
U tolikom smo kolektivnom zatvoru,
da ni slina na nos neće da izađe.
