Pohrlile jutros žabe
skaču preko tarabe
da potkuju noge
u svemu glume konje.
Pa sad vrište,
a ne krekeću
jure poljem
zubi im zvekeću.
Sve im strano
što presreću
na sve strane
s oštrinom blebeću.
Gaze travu
u svom kasu
bljuju vatru
oponašaju gazdu.
K’o beštije
plaše avione
s čavlima od muke
izigravaju heroje.
Vješto kriju
od svih istinu
pa šapuću između sebe;
Lakše je kroz vodu roniti
Ni konjima nije lako!
Eh, da nam je žabe opet biti!
(2014)
