U tišini bi da osluškujem,
a urlik dopire.
Rijeka nije, nije ni sunce.
A ko je onda taj što mi se opire?
Ni ptice nisu;
dozvale bi oblake i kišu.
A kamoli mehane;
one odavno ne rade.
Znam šta bi da čujem,
znam i koga;
A nisam ni onaj što kune,
vještica ili babaroga.
I nije to tek ludost,
nije isto ljupkost i grubost.
Šuti more, šute šume,
a opet taj urlik odjekuje.
U pomoć zovem Boga.
No, ne znam da li me baš čuje?
(2016)