Izostavićemo tehnikalije ovaj put. Izostavićemo činjenicu da je ovaj strip rađen prvo za Šveđane i pod pokroviteljstvom (ili ispomoći) „Strip Art Features-a“. Izostavićemo da je izašla samo prva epizoda i da je druga najavljena. A zašto ćemo sve to da izostavimo? Pa, isprva zato što su tehnikalije upravo toliko interesantne koliko im je ime primamljivo za uši. A drugo, izostavljamo ih zato što je verovatno svakome muka da sluša kako je nešto počelo, a nije se završilo. Nažalost, tu smo sa stripom „Stormy & Iceberg“ jer nemamo gde dalje. Strip koji je pisao Bane Kerac a crtao Sibin Slavković, a kojeg je na domaćim prostorima izdao Zlatko Milenković. Strip koji se tek zahuktavao, makar ne bio po ukusima glavne čitalačke publike.
„Stormy & Iceberg“ je maltene šablonska priča u „buddy cop“ žanru gde zeznuti baja i obla djeva rešavaju zajebane zločine tako što seju olovo i pesnice gde i kako treba. Koliko je šablonski ovo strip? Pa ajmo da nabrajamo – glavni muški lik je baja nalik Hariju Kalahanu koji vitla pištoljem veličine lavovskog penisa i otprilike kokne dva krimosa po slučaju, čisto da mu mine želja; glavna ženska likuša je crnokosa živa vatra koja podjednako dobro vitla pištoljem i koja, bez obzira na batine, uspeva da ostane našminkana, zgodna, nepocepana i neoštećena; policijski šef je kreten; krimosi su crno-beli i ne preterano korisno razvijeni; jedan od glavnih negativaca je osoba na koju niko ne bi sumnjao, te naravno svi na njega sumnjaju čim se pojavi na tabli strpa; usput se javi neki divljak od bogataša koji obožava drugi amandman Sjedinjenih Država; negde u toku istrage se posete luksuzni bal, bela jahta, aerodrom i tržni centar; skitnica koja voli da cinkari je naravno najbolji drug-od-koristi glavnom baji… Mogu da teram i dalje, ali sve vam je jasno.
Drugim rečima, „Stormy & Iceberg“ je maltene parodija na krimi-drame i akcione filmove iz osamdesetih. Toliko je providan da je nemoguće ne nasmejati se na pojedinim delova. Čak je i dijalog prilično sveden i jednostavan, prepun psovki i slenga. Ali odmah da nešto razjasnimo – to je i cela poenta.
Naime, Kerac je ovo delo pisao. Nama je poznat kao jedan od svega nekolicinu nenadmašivih crtača na našim prostorima (tu negde su i Igor Kordej i Enki Bilal, kao i njegov kolega sa ovog stripa Slavković), ali je pritom i vrlo plodni scenarista. Više puta je našao sebe za pisaćom mašinom (ili računarom) i sastavljao priče za novosadske izdavače, što otvoreno što pod pseudonimom. I kad god bi pisao nešto, saradnici-crtači su bili isti, a Slavković je bio jedan od najčešćih. Samim tim, Kerac dovoljno poznaje materiju da je namerno ismeva, što je i uradio u ovom stripu. Njegovi Stormi i Ajsberg su upravo prenaglašeni junaci zapadnih filmova i serija, taman do te mere do koje ih on želi. Zato oboje psuju kao kočijaši i ubijaju narod obilato. Ne brutalno, ali obilato i počesto. I zato se oboje ponašaju kao hodajući klišei, a ne obične osobe od krvi i mesa.
Ovo je i odvuklo čitaoce, barem na našim prostorima. Ovaj strip je kod nas izašao 2002. godine, vreme kada se država menjala, a kada je domaći strip počeo polako da se vraća, na mala vrata. Međutim, već tada su ljubitelji stripa prerasli ovakve priče. Dosta im je bilo Harija Kalahana, Staloneovog Kobre, Džona Matriksa, itd. Dosta im je bilo krimića i akcije sa vitlanjem pištolja i svađama u policijskim stanicama. Kao reprint, „Stormy & Iceberg“ prosto nije uspeo. Naravno, prodaje se i dalje po striparnicama i na aukcijama, i to za neke sitne pare, ali nema tog interesovanja gde bi išao još onda najavljeni nastavak, sa podnaslovom „Dok nas smrt ne rastavi“. Poput „Cruciforma“, ova epizoda ostaje u limbu sa nešto kao klifhengerom na kraju. Sam Slavković je izjavio u intervjuu sa Predragom Đurićem za sajt „Vojvođanski strip“ (i kasnije knjigu „Zlatno doba vojvođanskog stripa – 23 intervjua“) da mu je žao što nije dovršio ovaj strip. Replika da će je zgotoviti „ovih dana“ se ipak nije ostvarila.
Ponoviću činjenicu da se „Stormy & Iceberg“ prodaje za neke sitne pare. A ponavljam je zato što je to jasan poziv da se strip nabavi, pročita i sačuva od zaborava. Naposletku, poput velikog broja Kerčevih i Slavkovićevih stripova, Skandinavci su ga zavoleli bez obzira na to što je očito zezanje na svoj račun. Valjalo bi da nove generacije Srba prelistaju ovu epizodu i da uživaju u eskapadama čvrste crnokose lepojke i hladnog čove sa cigarom u ustima.
