Danas se o domaćem stripu pretežno razgovara preko društvenih mreža (tipa Facebook, Twitter, Instagram, Tumblr, itd.). Ranije se to radilo preko foruma – neki od njih bejaše (a neki ostaše) „UPPS“, „Znak Sagite“, „Darkwood“, „Svet stripa“, „BG-Anime“, pa i „Tolkien.rs“. Ali je jedan sajt preživeo još od prethodnog veka, i proteže se do danas. To je „Strip Vesti“ Zlatka Milenkovića, njegovo krunsko dostignuće.
Ali imao je Zlatko i drugih projekata. Naime, trenutno gura samostalno izdanje „Samo strip“, a povremeno je izdavao i radove drugih autora. No jedno samostalno izdanje je imalo potencijala da preraste u nešto veće, ali nije odmaklo od prvog broja. Deceniju i po je prošlo, a nastavka nema. Taman kada je priča počela…
Strip se zove „Black & Angela“ sa podnaslovom/naslovom prve epizode „Konjići od drveta“. Sa scenarijom i crtežom upravo Milenkovića. Naravno, navodi dosta saradnika i mentora u predgovoru, ali je ceo strip njegov, od korice do korice. Svih dvadesetak strana.
A šta kriju tih dvadesetak strana? Pa, potencijal. Najblaže rečeno. Blek Planinski je penzionisani (kanda) pajkan, a Anđela mu je unuka sa nekim vidom empatije. Priča se mota oko niza ubistava koji su vezani samo statuicama od drveta koje predstavljaju konjiće. Niko ne zna ko je iza ubistava. Pomislili biste da znaju, s obzirom da hapse jednog od ubica, ali se ispostavlja da je bio pod „utiskom“, te je ubio žrtvu iz nehata. Pomislite „Aha! Anđela je umom ’videla’ fotografski blic, pa zato uhvatiše fotografa koji radi za pajkane“ ali ne. Ko god da je ubica, naznačen je siluetom na zadnjoj tabli stripa, gde gleda u Anđelinu sliku i smeje se. Ko god da je, Anđela će ga otkriti…
Ili neće. Strip nije dobio nastavak.
Sa jedne strane je to dobra stvar. Naime, Milenković je dao sve od sebe da crteži izgledaju kako treba, ali i pored saveta velikana domaćeg stripa, nije uspeo da postigne baš izvanredni rezultat. Ima tu problema sa anatomijom, izrazima lica, skraćenjem, senkama, kadriranjem, itd. I to problema koji bi trebalo da se isprave što pre. Ali je pritom dobro što je strip prekinut tu gde je jer se Milenković u međuvremenu „popravio“ crtanjem. Njegovi radovi u „Samo stripu“ to pokazuju. Opet, nije to vanklasno, ali govorimo o čoveku koji je već zauzet preko glave održavanjem „Strip vesti“ i vođenjem tribina po raznim strip festivalima u zemlji (pokatkad i regionu).
Pisanje mu je pak za nijansu interesantnije. Ima tu klišea i pomalo saplitanja, ali priča ima dosta potencijala, a sve je postavljeno kako treba i namešteno za nastavak. Do koga, eto, nije došlo. I tu je loša strana nenastavljanja „Blacka & Angele“. I deda i unuka imaju dovoljno harizme da ih smestim u „panteon domaćih natprirodnih junaka“, baš tamo uz Luku Vranića, Zduhaća, Vukoja i kneza Vatru. Anđela pogotovo može da se razvije u izvanrednog karaktera, s obzirom na to koliko joj je tragična priča i koliko je njena glavna sposobnost vezana za nju.
Ali eto, nastavka nije bilo.
Nažalost, samizdat varijanta ni danas nije profitabilna, a početkom veka je tek bila katastrofalni izbor za izdavanje. Tačno je, ume nekada da eksplodira, ali u Srbiji prepunoj prevrata i konfuzije, „Black & Angela“ je jedan od onih stripova koji je prošao maltene neopažen. Naći ga je lako i jeftino, pročitati ga ne zahteva mnogo truda, a komentarisati o istom je tek lagano. Pravo je pitanje kako ga i da li ga nastaviti? Ili pak preraditi?
Realno, ova priča može propisno da doživi „reboot“, sa drugim crtačem, ali istim (ali znatno starijim i iskusnijim) scenaristom. Vreme će reći da li će do toga doći. Do tada je tu ova tanka sveščica sa sedim, džangrizavim čičom i atraktivnom devojkom koja tužno gleda u stranu.
