Prošli put smo nagovestili, i nekako dočarali, koliko ima tih čudesnih kreatura u ‘Marvelovom’ svetu koje se razmeću i razbacuju scvakojakim moćima, kojima mi obični smrtnici ne možemo ni
„da prismrdimo“, a kamo li da im do’akamo… Ovde ćemo se, prema najvi, fokusirati na jednog od njih, a to je Galaktus – jedan od prvih takvih likova o kojima je i potpisnik ovih redova stekao neki pojam. Ako se ozbiljnije bavimo ovim stripovima, uglavnom ćemo se složiti da Galaktus nije klasičan odbojni negativac, iako ima potencijal da bude veooma opasan! On očito ima ljudski lik pravilnih crta (čak bi se reklo lep čovek…) mada njegov ukupni imidž sa tom kacigom deluje malo groteskno i glomazno; no dobro, to je ugl. normalna pojava i kod superheroja i kod superzlikovaca – moraju da budu prepoznatljivi po nečem ekstravagantnom i preteranom… Njegove dimenzije, koje u normali iznose bar 10-ak metara visine, takođe su impozantne. U jednoj epizodi Srebrnog Letača i sam uzgredno konstatuje Ja sam nešto manje od božanstva, ali neosporno je reč o veoma moćnom stvorenju – po nekom tumačenju, on bi čak mogao figurativno predstavljati simbiozu između neke zvezde i nekog božanstva (svakako više destruktivnog nego kreativističkog!)
Koprivica
Kažemo ne deluje nam tako mrsko… Galaktus nije od od onih koji mrze , koji su gonjeni nekim besom, osvetoljubivošču i drugim napetim osećanjima –
njegov je cilj da blagovremeno obezbedi sebi dovoljno hrane i energije, koristeći životne resurse nastanjenih planeta, pa se tako i Zemlja našla više puta na njegovom „meniju“ – pri tom on veruje jednostavno sledi svoju misiju i instinkt samoodržanja i ne opterećuje se pojmovima, samilosti i savesti – kao što i mi na Zemlji iskorišćavamo raznoliki živi i neživi svet. jedan od prvih susreta sa njim se odvija u priči iz 60-ih godina, jednostavno pod nazivom Dolazak Galaktusa, u kojoj su glavni likovi, pozitivci, predstavnici Fantastične četvorke, koja nastoji raznim taktičnim i silovitim potezima da mu se suprotstavi i spasi planetu… Tu se pojavljuje i njegov veliki glasnik, koji se okreće protiv njega, Srebrni Letač – sudbina ovog drugog je dobrim delom vezana za Galaktusa, koji ga je opskrbio raznim kapacitetima, kosmičkom energijom uz koju može superbrzo, superotporan i bez zastoja, na svojoj čudesnoj dasci da prevaljuje čitave galaksije i predano istražuje svetove koji bi mi mogli podmiriti Galaktusove biološke potrebe… Kažemo, Galaktus nije tako odbojan, i neobično je kako je zapravo opterećen svojim organskim opstanskom (mada i bez hrane raspolaže ogromnom količinom kosmičke energije, i može se razbacivati njime kao što mi razbacujemo pesak ili šljunak ) i ne nameće se uopšte da želi nad nekim ili nečim da postigne ili potvrdi svoju vlast – pojednostavljeno gledano, njegova gigantska pojava i njegovo ime upućuju na to da je svakako u pitanju neprikosnoveni vladar bar jednog dela nam teoretski poznatog svemira… Mi zapravo i nemamo uvid sa kim je sve Galaktus povezan i kome je sve nadređen. Što se tiće njegovog porekla, moramo pomenuti, on se navodi kao ostatak prastare rase, još od pre Velikog praska (!?) koji je prvobitno bio istraživač Galan sa planete Taa, koji je kroz vekove i eone svakako mogao svašta doživeti i izmenjati svakojake performanse svog bića i ličnog opstanka.
Da se navratimo na već pomenutu epizodu Fantastične četvorke – ukratko, Galktusa je nemoguće ozbiljnije „zagolicati“, a kamo li pobediti, bez specijalne alatke/ oružja na do kojeg, naravno nekim metafizičkim putanjama, vodi pomoć i intervencija markantnog predstavnika jednog soja humanoida koji zapravo nemaju pravo da se mešaju u sukobe svetova – u pitanju su posmatrači, koji jednostavno prate i beleže šta se dešava u svemiru kroz vekove, i vekove, i vekove…! Na kraju Galaktus pokazuje da ipak ima razumevanja i priznanja za marljive branioce Zemlje i da nosi određeni kodeks časti. Naši junaci mu predaju opasnu igračku u koju se možda i ne razumeju dovoljno, a vasionski gigant, urazumljen, uvažava tvrdnju da ima i drugih svetova čiji se resursi mogu iskoristiti – eto, nismo primetili da se nešto promenilo tokom nekoliko decenija u međuvremenu, te smo za sada bezbedni, sa te strane!
