~*~

            Ne treba ovde posebno predstavljati Karla Maja  (1842 – 1912) uz čije su pustolovne romasne odrastale mnoge generacije, uživajući u avanturama Vinetua, Old Šurhenda (Old Surehand), Lovaca na medvede i dr. I to je moglo biti sasvim dovoljno, a da ne obratimo pažnju npr. čak ni na njegovu nacionalnost, i na obilje i raznovrsnost koju je iskazao ovaj pisac i putopisac, sa brojnim dokumentarnim i fiktivnim ostvarenjima, kako sa Divljeg Zapada tako i sa Bliskog Istoka, a ima i napisa koji se tiču balkanskih i drugih evropskih predela. Podsetimo da se ovaj nesuđeni učitelj, a i pomalo delinkvent u mladosti(!),   preko Atlantika otisnuo tek pošto se uveliko proslavio svojim romanima, a naravno pritom nije baš previđe fizički zalazio u dubinu divljine…

Roman koji nas ovde interesuje, „Šumska utvara“ (Das Buschgespenst), bavi se događajima u autorovim zavičajnim predelima, u nekom saksonskom ambijentu… Ono što pleni pažnju u njemu je činjenica da delo nosi dovoljno avanturističko-istražiteljskog duha, a predano opisuje i socijalnu raslojenost i eksploataciju, težak život lokalnih tkača, a donekle je to naznačeno (ali dosta manje obrađeno) i za rudare, jer su to dva glavna zanimanja u kraju – po nekog klasičnom gorkom realizmu, delo me je na neki način podsetilo   npr. na Zolin Žerminal…

Ukratko, pratimo muke lokalnog stanovništva, ugl. tkača, jedne zime u mestu Hoental, koje je prinuđeno da se uzda u imućnu porodicu Zajdelman čiji predstavnici pod svojim uslovima istupaju kao poslodavci i naručioci tkačkih poslova (a od skora, kako to svečano istakoše, i kao posrednici!), služeći se naravno i smicalicama kojima bi smanjili vrednost rukotvorina i  diskreditovali marljive zanatlije, ne libeći se da ih nagnaju i ka propasti! Oni vode i poslove u rudnicima na zemljištu čiji je vlasnik izvesni baron Vildštajn koji se samo površno pominje i lično nema značaja za dramatiku i obogaćivanje priče; naravno, ni tu nema valajnih pogodnosti da se prosperira sa nekim zagarantovanim minimumom…

Glavni antagonisti za nas su mladi Fric Zajdelman, njegov otac Martin, negde u senci je i Fricova majka, a tu nailazi iz drugog mesta   i Martinov brat August, rentijer i licemerni humanitarac! Od siromašnih porodica u centru pažnje  su Hofmanovi i Hauzerovi – iz detinje bliskosti izrasta jedan vid ljubavi između Angelike Hofman i Eduarda  Hauzera – imajmo u vidu da je Angelika (ili Anđelika) kći jedinica, a Eduardova porodica ima podosta čeljadi, što takođe donosi neke razlike u pogodnostima za preživljavanje, i naravno i te kako utiče na roditeljskim planove u vezi sa Angelikinom budućnošću i njihov odnos prema Hauzerovima. Od nekih iole situiranih ljudi, pojavljuju se lokalni doktor, i sveštenik, koji je na jednom prijemu kod Zajdelmanovih izazvao malu pometnju svojim saosećanjem i zauzimanjem za staricu koja je svojevremeno ostala bez vida…

Sad napokon dolazimo do naslovnog pojma – u šumama oko Hoentala  se krije tajanstvena Utvara, maskirana prilikama koja se koristi strahom i sujeverjem lokalnoh življa, te ih direktno ili indirektno primorava da sarađuju s njom, predstavljajući se kao zaštitinik krijujčara, koji će umeti da nagradi svoje pomagače, i da surovo kazni one koji joj stanu na put ili se ogluše o njene zahteve!  U jeku takve atmosfere, u ovaj kraj dolazi tajanstveni stranac, koji je

najpre zadobio poverenje lokalnog šumara, čestitog starog Vunderliha, a vrlo brzo i mladog Hauzera; uskoro saznajemo  (a postepeno i naši junaci i neki od njihovih bližnjih) da je stranac, poznat pod imenom Franc Arnt, detektiv koji je došao da raskrinka famoznu utvaru (odseo je kod šumara, u svojstvu njegovog „rođaka“); on se vrlo intresantno pokazao kao majstor prerušavanja, što bi i bilo u opisu zanata (računajući i kamuflažu u snežnim uslovima), ali i kao dobrotvor koji je po raznim osnovama ispao izdašan posebno prema Hauzerivoma, obezbedivši im znatnu novčanu potporu, a na neki način i nagradu u ime saradnje u istrazi; upravo mladi Eduard, pored šumara, postaje glavni Arntov poverenik u ovom slučaju. Mladićeva kretanja su, pak, i na bazi lične surevnjivosti u sprezi sa kretanjima Frica Zajdelmana – tako se on i sam posluži smicalicama da bi dospeo na maskenbal na koji je mladi Zajdelman preko oca Hofmana pozvao Angeliku (radi njenog prosperiteta, razume se!)  Eduard želi da sačuva dragu devojku od kandži visokog društva, a svakako da zadobije više njene pažnje; u nekom koškanju, kad u pravom smislu padaju maske, Angelika uviđa Eduardovu veličinu i nisost tajanstvenog kavalira koji joj je uputio poziv – dotični Zajdelman ostaje ozlojeđen i vredno se baca u složene intrige kojima namerava da upropasti Eduarda…

                                  –  NASTAVIĆE SE  –