Zoran Stanojević: Beznađe

Beznađe je samo jedno stanje svesti.
Beznađe se prepoznaje po tome što u njemu, kada je pravilno sprovedeno, nema više ni tračka nade.
Da bi ga ugradio u psihu, imalac stanja beznađa ne mora da se nađe u bezizlaznoj situaciji; mnogo je lakše da sopstvenu situaciju prosto prepozna kao takvu.
Za otpornije to mora biti uslovljeno okolnostima, pa prvo treba uspostaviti te okolnosti, što je, srećom, sve češća spontana situacija te u nju nema potrebe ulagati nikakav dodatni napor; za sve se to brinu drugi.
Zahvaljujući savremenom saobraćaju čovek može za svega nekoliko sati preneti svoje beznađe i na drugi kontinent, što neki i čine, pa ga posle osećaju tamo.
Beznađem obdareni nemaju više šta da izgube, što je jedno psihološki veoma korisno stanje jer to su ljudi koji mogu da se osećaju bezbedno, ali oni su ophrvani beznađem pa to ne mogu da shvate, i samo stoga su nesrećni.