spot_img

Razgovor u četiri oka: Dejan Jelača i Maja Stanković

On više od jedne decenije živi i radi u Njujorku i ima zavidno iskustvo u američkoj produkciji. Na nedavno održanom filmskom festivalu u Virdžiniji dobio je nagradu za najboljeg glumca. Svoje glumačko umeće prezentovao je i u Srbiji. Svojim najvećim glumačkim dostignućem smatra ulogu kralja Aleksandra Karađorđevića u seriji „Zaboravljeni umovi Srbije“. Autor je i voditelj kultne emisije „30 minuta“. On je Dejan Jelača, naš poznati glumac, voditelj i maneken.

Dejan Jelača u tri reči?

Gluma… profesionalnost… biti svoj.

Kako za Vas izgleda „savršen“ dan?

Savršen dan je kada umesto jurnjave njujorškim ulicama, mogu da posvetim vreme samo sebi i dragim ljudima. Ako je to neki spa centar i opuštajuća atmosfera, to bi moglo da zaliči na jedan savršen dan.

Kada biste iz nekog razloga u Americi morali da promenite ime, kako biste se zvali?

Teško da se to moze desiti. Svi koji me dobro poznaju znaju da sam svoj i da imam jasno i precizno oformljen sopstveni identitet. Zar nisam promenio ime i prezime u toliko uloga? Inače američka verzija mog imena bi izgledala ovako: Deyan Yelacha (smeh). Ne dolazi u obzir.

Često govorite da u Americi „živite svoj san“. Da li postoji neki neostvareni san?

Čovek uvek sanjari i to ga i pokreće da ide dalje i da dosegne više. Za mnoge je ono što sam postigao nedodirljivo i zato često govorim da ja „živim svoj san“. Ako imate jednu širinu u pogledu svih stvari u životu, normalno je i da imate neostvarene snove. Ono što pokreće čoveka je da uvek zadaje svoje snove. Ako neke od njih uspe i da pretvori u realnost kada se probudi, onda je uspeo.

Vaš savet za mlade koji danas žele da odu preko?

Verujte u sebe i u svoje potencijale. Ništa nije nemoguće i ne postoje granice. Onda kada najviše zeliš i kada postaviš sebi jasne ciljeve, snovi postaju java.

Na čemu trenutno radite u Americi?

Toliko je snimanja da bukvalno živim od danas do sutra, od snimanja do snimanja, od projekta do projekta… Ove godine sam snimio i prvi horor film „Envy epilogue“, koji mi je bio veliki izazov. Nedavno sam u Njujorku završio snimanje filma „My name is Udoka, a Nigerian not a Scammer“ po scenariju i režiji Sylaz Ud’ee, po istinitoj priči, nekoliko epizodnih uloga u serijama, komediju i još mnogo toga. Za nekoliko dana počinjem da snimam jednu zanimljivu romantičnu dramu.

Da li ste se ikada pokajali što ste prihvatili neku ulogu?

Nikada se nisam pokajao ni zbog jedne uloge zato što sam biram gde se pojavljujem, a imam i svog agenta. Glumac prvo dobije scenario i zna šta ga čeka i kakva je to uloga, tako da tu uglavnom nema dodatnih iznenađenja. Ja obožavam da igram karaktere koji su potpuno drugačiji od mene. U dosadašnjoj karijeri sam imao tu sreću. Osim izazova tu je i želja da osetim drugačiji život i mislim drugom glavam. Tako najbolje plivam. Pokazalo se da u tome imam najviše uspeha.

Da li je dan dovoljno dug da uradite sve što ste planirali?

Nikako. Ni sam ne znam koliko bi trebalo da traje dan da bih sve moglo da se spakuje u njega. Vrlo često ljudi ne shvataju moju zauzetost, pa mi ponekad to i zameraju. Moja porodica i bliski prijatelji su na moj tempo već navikli, a to je i najvažnije.

Pesma koju često pevušite?

Pošto sam veoma specifičan, nemam određenu pesmu koju uvek pevušim. To diktira okruženje i rekao bih trenutak. Izenadili biste se kada bi čuli šta sve volim da slušam i zapevam.

Kada biste mogli da se vratite u prošlost i oživite neki trenutak, koji bi to trenutak bio i zbog čega?

Ja sam čovek koji ne živi u prošlosti. Živim u sadašnjem trenutku. Možda bi to bilo detinjstvo, ali u meni i danas stanuje jedno veliko dete.

Na šta ste slabi?

To morate da pitate druge. Ipak, bolje ne! Reći ću samo da sam slab na slatkiše i hranu.

Verujete li u ljubav?

Naučio sam da savladam emocije i zbog toga me neki ljudi često doživljavaju kao hladnog. Ako ne verujete u ljubav, onda i ne postojite. Srećan sam i ispunjen čovek kada znam da volim i da sam voljen.

Da li ste ikada u realnom životu bili Romeo i našli se ispod balkona neke dame ?

Možda ne baš na takav način, ali mnogo puta. Da li mislite da je to težak zadatak za jednog glumca?

Kako izlazite na kraj sa obožavateljkama?

Moja publika je nekako probrana i zaista mogu da se pohvalim da do sada nisam imao neke neprijatnosti. Tako da ne izlazim na kraj-uživam!

U Srbiji uspešno uređujete i vodite emisiju „30 minuta“. Da li ste ikada ugostili nekog a da ste dobili manje nego što ste očekivali?

Mnogo puta. Verujte, kada se uključe kamere, neki ljudi se totalno transformišu. Postaju druge osobe od onih koje ste pre znali. Ali i to je izazov ovog posla i draž.

Ko je kum emisije „30 minuta“?

Ja sam smislio naziv emisije, razmišljajući da bi to trebalo da bude takav format ni predug ni prekratak- taman 30 minuta. Posle 8 godina moje autorske emisije danas na drugim televizijama gledamo 24 minuta i 150 minuta. Prihvatio sam ovo kao veliki kompliment.

Kada biste mogli da skočite u bazen pun nečega, šta bi to bilo?

To bi svakako bio bazen napunjen toplom čokoladom.

Kako se opuštate nakon napornog dana?

Opuštam se u spa centru i opušta me druženje sa mojim dragim prijateljima. Tako punim svoje baterije.

Šta biste poručili čitaocima portala „Pokazivač“?

Da čvrsto veruju u svoje snove, da postavljaju jasne ciljeve i da mogu mnogo više od onoga što misle da mogu. Budite svoji i posebni i neko će to prepoznati!

 

Maja Stanković
Maja Stanković
Vranjanka, koja se svakog dana lati olovke i papira i stvara, jer njen unutrašnji žar za pisanje nikada ne jenjava. Objavila je dve knjige, roman "Posle svega" i zbirku poezije "Budne uspomene". Zastupljena je u mnogobrojnim zbornicima.